U izveštaju za period od 19. marta do 18. septembra 2023. godine, koji će na sednici predstaviti šefica Unmika Karolin Zijade, Gutereš je naveo da „najoštrije osuđuje napade na međunarodne snage na terenu i upotrebu nasilja kao takvu“.
„Pozivam sve strane da se uzdrže od preduzimanja jednostranih poteza koji bi mogli da dovedu do jačanja tenzija i dalje eskalacije. Eskalacija tenzija i bezbednosni incidenti u maju i junu negativno su uticali na proces dijaloga koji ostaje jedini put za rešavanje svih otvorenih pitanja“, naveo je Gutereš.
Do incidenata u maju i junu, koje Gutereš pominje u izveštaju, došlo je nakon što su novi gradonačelnici opština sa srpskom većinom, etnički Albanci izabrani na izborima koje su Srbi bojkotovali, ušli u zgrade lokalnih samouprava u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, uz pomoć kosovskih specijalaca.
U izveštaju, koji ne obuhvata period u kojem je došlo do oružanog sukoba grupe Srba i kosovske policije u selu Banjska, 24. septembra, Gutereš je napisao i da „zabrinjava“ što strane nisu ostvarile značajan napredak u primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije i što tek treba da se dogovore o redosledu primene odredbi njegovog Implementacionog aneksa, o kojem su dve strane postigle saglasnost 18. marta u Ohridu.
„Nedostatak napretka u dijalogu nosi rizik od daljih tenzija i moguće eskalacije na terenu. Pozivam strane da potvrde istinsku posvećenost dijalogu uz posredovanje Evropske unije i da u potpunosti primene sve do sada postignute sporazume“, dodao je Gutereš.
On je naveo i da je „ključno pronaći rešenje za skoro održavanje vanrednih i inkluzivnih lokalnih izbora na severu Kosova, uz učešće kosovskih Srba, kako bi se smanjile tenzije i krenulo napred“.
Gutereš je u izveštaju pozdravio Deklaraciju o nestalim licima, koju su Beograd i Priština usvojili 2. maja u Briselu, u dijalogu uz posredovanje EU, i pozvao strane da u dobroj veri preduzmu sve neophodne mere za sprovođenje odredbi tog dokumenta.
Gutereš je takođe ponovio poziv Vladi Kosova da sprovede presudu Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine u vezi sa imovinom manastira Visoki Dečani.
„To bi bio znak značajne posvećenosti kosovske vlade podržavanju vladavine prava i ustavnog poretka i povećalo bi poverenje javnosti u njene institucije“, naveo je Gutereš.
Sednica Saveta bezbednosti UN o radu Unmika počeće sutra u 21.00 po centralnoevropskom vremenu.
Iako je Gutereš nedavno nagovestio mogućnost da sednica bude zatvorena za javnost, zbog tenzija između predstavnika Beograda i Prištine na prethodnoj takvoj sednici, održanoj 27. aprila, to po svemu sudeći neće biti slučaj.
Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, to telo je do 2018. o Kosovu raspravljalo četiri puta godišnje. U 2019. su bile tri sednice SB UN o Kosovu, dok se od 2020. održavaju po dve sednice godišnje.
Na sednicama SB UN o radu Unmika u prethodnih nekoliko godina, Srbiju su predstavljali ministri spoljnih poslova, Ivica Dačić i Nikola Selaković.
