Na debati “Šta je rešenje posle krize u Banjskoj?“ zaključeno je da su najveći gubitnici obični ljudi, ali i da sukobi ne vode nikud, osim što dodatno podstiču mržnju između dva naroda.
Profesor i analitičar Nedžmedin Spahiu veruje da je rešenje u francusko-nemačkom planu. “Nakon ovoga što je bilo u Banjskoj ono što treba uraditi je treba nastaviti razgovore i pregovore i naći rešenje u okviru nemačko-francuskog plana. Svi ratovi koji su se dešavali, svi sukobi u svetu, na kraju su završeni na stolu. Neki ratovi su odlučili kakvi će biti ti dogovori, ali svi naši sukobi ovde neće uticati na to kakvo će biti krajnji dogovor”.
On je uverenja da građani ne treba da se zaležu i nasilmin postupcima rešavaju problem, jer, kako ističe svaki incident ostavlja tragove.
“Samo će se gubiti ljudski životi i unesreći će narod na ovim prostorima. Teže je razgovarati i pregovarati i to treba da nam služi kao pouka da se ne nastavlja sa tim. Dok se se drugi dogovaraju i idu napred, oni koji se sukobljavaju ostavljaju sebe i svog protivnika nazad, ne mogu ići ka progresu. Šta posle Banjske? Posle Banjske odmah treba nastaviti sa dogovorom. Kosovska strana treba da da predlog o ZSO, barem jedan predlog na koji se Beograd neće složiti, ali tu su posrednici koji će približiti stavove i koji će strane na kraju morati da private”, kazao je Spahiu.
“Kfor da ispuni misiju”
Bivši zamenik premijera Branimir Stojanović mišljenja je da što pre treba pronaći izlaz iz ove situacije, a za taj izlaz je odgovornost na SAD i EU kao najjačim faktorima. Uloga Kfora je presudna takođe jer je politika podbacila, po njegovom mišljenju.
“Da bi se vratio život u normalu, mora Kfor da ispuni svoju misiju, da preuzme najvažniji deo bezbednosti, da se ukloni prisustvo ROSU. Nema izgleda da se uspostavi poverenje i da počne politički proces, da izađu na neke izbore…Da ljudi sa ozbiljnijim legitimitetom da preuzmu politiku”.
On dodaje da su ljudi su umorni. “Ljudi neće da žive u poluratnom stanju, a ovo jeste poluratno stanje i ne samo na severu već i na jugu. Videli smo netrpeljivost koja nije bezrazložna. Kada ljudi gube živote nemoguće da se ne prelije u mržnju. Ljudi su umorni od sukoba i sve mora da se vrati na politički teren”, kazao je Stojanović i dodao “srpsko-albanski nesporazum mora da se vrati u kancelarije a ne na ulicu”.
Međunarodni protektorat?
Profesor i potpredsednik Srpskog nacionalnog foruma Aleksandar Ćorac da je na događaje u Banjskoj uticalo mnogo faktora, a da je jedan od njih odnos Aljbina Kurtija.
“Poraz normalnog stanja, normalnog života. Trenutno stanje na terenu je takvo, imate strah kod Srba, kontinuirano prisutan. Kontinuirani odliv stanovništva”.
On kaže da na severu Kosova vlada opšte beznađe. To nije samo rezultat politike Aljbina Kurtija, već i politike koju je ovde sprovodila Srspka lista koja je bila idealan partner”, kaže Ćorac.
“Ovde postoji jedan koncept politike koji je naopak i lažan. Gde i Albanci i Srbi a posebno međunarodna zajendica učestvuju u jednoj relaciji laži i licemerja koji su uticali do ovoga dokle smo došli. To je ovo beznađe u kojem je srpski narod. To dovodi do odliva, a Srbi će u tragovima ostati na Kosovu”.
Smatra da sukob u Banjskoj “nije pobeda, ni Albanaca ni Srba, ali jeste možda pobeda nekog koncepta koji sprovodi Aljbin Kurti“.
„Beznađe mora da se sanira, odgovornost mora da preduzmu Kfor i SAD, oni su ti. Put ka tome po mom viđenju je samo jedan, da se na severu uspostavi potpuna kontrola, zaseba protektorat kojim će se sprečiti odliv ljudi.“
Na pitanje o velikoj količini oružja koje je grupa Milana Radoičića dopremila u Banjsku, Ćorac kaže da ga čudi da to nije znala međunarodna zajednica a pre svega Kfor.
“Kako je moguće da takva jedna jedinica uđe 12 -13 kilometara a da to niko ne vidi. Ako znamo da je sever Kosova najaverovatnije bezbednosno najpremrežnije mesto u Evropi, izuzimajući Ukrajinu”.
Ističe da je na severu Kosova osim specijalaca mnogo i pripadnika raznih bezbednosnih službi, te ima mnogo opreme od satelita, helikoptera, dronova. “Svako ko živi na severu može tome da posvedoči. Kako je moguće da se to desilo? To pitanje niko nije postavio do danas”, kaže Ćorac.
Poziv za izbore
Komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o potrebi raspisivanja izbora na severu Kosova i učešća Srba, Spahiu kaže: “Mislim da je dobro, sem ako predsednik Srbije ne planira nešto drugo, neki drugi pokušaj da bi ublažio onaj poraz u Banjskoj, da bi učinili nešto drugo, da bi porazio Albjina Kurtija da bi porazio Kosovo kao državu i društvo. Plašim se da bi ono što bi moglo da se dogodi, da organizuje grupu koja će da vrši terorisički upad, ne u obliku kako u Banjskoj, nego Pande 2”, navodi Spahiu.
Aleksandar Ćorac smatra da je poziv za izbore pogrešan i licemeran. “U ovom trenutku na severu ne postoji mogućnost sprovođenja elementarno slobodnih izbora, animozizet koji postoji prvenstveno prema postupcima bezbednosnnih struktura Aljbina Kurtija, animoziteti unutar Srba na severu, nimalo nisu dobri. Pre svega je neophodno to stabilizovati, pa tek onda razmišlajti o nekim izborima”, kaže on.
Branimir Stojanović kaže da je potrebno izaći na izbore ali da nije normalno glasati uz prisustvo specijalaca, te da ne veruje u iskrenost poziva predsednika Srbije.
