„Novinari na Kosovu imaju probleme da dođu do dokumenata kako bi otkrili eventualne zloupotrebe. Uglanom ono što se objavljuje u medijima ili na društvenim mrežama su mediji kojima se dobro manipuliše. Morate stvarno dobro da poznajete zakone i da imate taj njuh da osetite da negde nešto nije u redu. Naravno uvek je nateže pronaći alternativne izvore kako bi došli do dokumenata i dokaza koji jasno pokazuju neku zloupotrebu za koju se tvrdi da je učinjena“, rekla je Tači Mehmeti.
Kad su u pitanju srpske sredine na Kosovu, direktor Kim radija Isak Vorgučić, kaže da postoji jako mali broj medija, uglavnom nezavisnih, koji se bave istraživačkim radom i ukazivanjem na potencijalnu korupciju. Glavni razlog za to je, prema njegovim rečima, autocenzura koja ih zapravo sputava da izveštavaju o „teškim temama“ jer su svesni da „takve priče ne odgovaraju njihovim finansijerima“.
„Zbog čega se više medija ne bavi ovom temom i više nevladinih organizacija, pa, po meni je odgovor jednostavan – samo pratite novac. Imate medije koji traže izvore finansiranja tamo gde će oni podržati nezavisno izveštavanje i gde će podržati bavljenje istraživačkim novinarstvom, temama poput korupcije i slično. I imate medije koji beže od toga i koji imaju izvore finansiranja koji su bliski vladama. Tako da i ne očekujem da se ti mediji bave time i da prenose te priče koje su škakljive za njihove finansijere“, navodi on.
Vorgučić smatra da je slična situacija i sa nevladinim organizacijama.
„Ali tu je bitno istaći da mi možemo da imenujemo medije koji se ne bave ovim pitanjima, ali ne možemo da imenujemo nevladine organizacije jer su to organizacije iza kojih stoji jedno lice, koje su ad hok formirane i koje služe samo zato da u ovakvim slučajevima uspe da prođe ispod radara od opština da ta sredstva uzmu, da verovatno vrate pola onome ko je raspisao grant, a od ostale polovine da kupe nešto za sebe i da to sve prođe bez papira i tako…“, kazao je Isak Vorgučić.
Koordinator za nadzor rada sudova iz Birn-a Kosovo Ljabinot Ljepaštica govorio je o brojnim pozitivnim primerima novinarskih priča i reportaža Birna koje su ukazale na korupciju, a nakon kojih su podignute i optužnice.
Ljepaštica je poručuo da bi novinari svoje priče o korupciji trebali da šalju tužilaštvu, jer na taj način ih, kako kaže, i obaveštavaju, ali i vrše pritisak.
„Mi uglavnom državnom tužilaštvu direktno šaljemo ili u svakom od regiona postoji osnovno tužilaštvo i time ih držimo odgovornima. Oni kažu-pa ne možemo mi da pratimo medije, nismo videli to istraživanje, ne znamo nismo upoznati, a kad im direktno pošaljemo onda nema izvlačenja, oni moraju da pripreme službenu belešku o tome i moraju po krivičnom postupku da u roku od šest meseci do dve godine daju jasan odgovor ili jasnu sliku šta se dešava i onda možemo da obavestimo javnost da li je tužilaštvo delovalo, da li nije delovalo, jer u većini slučajeva novinari su javni alarm na Kosovu jer mi recimo pokrećemo neki slučaj i onda najvljujemo naredne godine će recimo doći do zastarevanja tog i tog predmeta“, naveo je Ljepaštica.
Adriana Tači Mehmeti rekla je i da razvoj tehnologije u poslednje vreme novinarima u velikoj meri pomaže kad je borba protiv korupcije u pitanju.
„Ja odavno govorim da nam veliku pomoć pružaju društvene mreža. Ja sam radila u sektoru istraživanja na pričama koje se tiču nepotizma. I zapravo sam preko društvenih mreža uspela da otkrijem mnogo nepotizma i veza nepozima visokih političara. Jer recimo ako su oni spremni da kriju neke stvari i sposobni su u tome, to ne znači da su i njihovi članovi porodica toliko sposobni kao oni. Tako da koristimo i društvene mreže da dođemo do otkrivanja afera i nekih koruptivnih radnji nepotizma u koje su bili uključeni“, kazala je Tači Mehmeti.
Konferencija „Dekodiranje transparentnosti: redefinisanje kosovkog antikorupcijskog narativ“, održana je u okviru dvodnevne konferencije o transparetnosti lokalne uprave u okviru projekta „Jačanje transparentnosti i vladavine prava u srpskim sredinama na Kosovu“ koji sprovodi nevladina organizacija Aktiv uz podršku Biroa Stejt departmenta za međunaordnu borbu protiv opojnih droga i sprovođenje zakona.
