Kosovska policija je saopštila da je u napadu oko 30 dobro naoružanih lica u Banjskoj u noći subotu na nedelju npoginuo jedan policajac. U akciji policije su ubijena tri napadača, a šest je uhapšeno. Priština optužuje Beograd za umešanost, što on negira.
„Čini se da je ovo dobro organizovana akcija, zbog čega je opasnija, jer sugeriše da postoje grupe na terenu kojima je u interesu izazivanje nasilja i spremne su da se organizuju i pronađu oružje koje će omogućiti da to učine“, smatra Kapčan.
On ističe da ne želi da rizikuje sa nagađanjima ko stoji iza napadača.
„To može biti domaća grupa sa podrškom spolja, ali ne nužno od strane vlade. Njihov cilj? Podstaknuti nevolje, još nasilja, podići tenzije kako bi se učinila nedostižnom saradnja involviranih strana u cilju postizanja trajnog mira“, kaže Kapčan.
Postavlja se pitanje kako su napadači došli do tako modernog oružja.
„Pa, u današnjem svetu, vrlo je lako doći do njega na crnom tržištu. Moglo je da dođe i iz Beograda. To ne znamo, ali znamo da je izbijanje ovakvih sukoba i nasilja opasno, jer imaju potencijal da se šire. Nadam se da će ovaj incident biti doživljen kao poziv za buđenje, i da obema stranama ovo nasilje, pogibije koje su se desile, budu razlog da krenu napred na diplomatskom frontu“, navodi profesor Univerziteta Džordžtaun.
Po njegovim rečima, pozitivan znak je da se srpski manastir (u Banjskoj) distancirao od nasilja i što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić osudio ubistvo kosovskog policajca i nasilje.
„Ta vrsta uzdržanosti je važna. Sada je potrebno da obe strane ispolje dalju, dugotrajniju uzdržanost, da odustanu od međusobnog optuživanja i krenu napred u primeni mape puta koju je pripremila Evropska unija. Da li postoje teške odluke koje treba doneti? Da. Ali, ova mapa puta predstavlja najbolju šansu za koju mislim da su obe strane imale da reše sukob i krenu napred. Nažalost, za sada izgleda da ne koriste tu priliku“, ističe Kapčan.
On smatra da je neophodno da SAD i EU pojačaju pritisak i na Beograd i Prištinu.
„Mislim da ovde nema dobrih i loših momaka. Ovo je jedan od onih nerešivih sukoba koji traju godinama. A znamo iz istorije da se nerešivi sukobi završavaju kada su obe strane spremne na teške, hrabre, bolne ustupke i kompromise u pregovorima“, navodi Kapčan.
On kaže da je poučna lekcija iz situacije oko Nagorno-Karabaha.
„Rusija nije mogla i nije htela da pritekne u pomoć Jermeniji, iako je saveznik u ODKB (Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti). To je pokazatelj nevolja koje su zadesile Rusiju, ograničenja ruske diplomatije i vojnih sposobnosti zbog rata u Ukrajini. Šteta koju je Rusija time nanela svojoj reputaciji – pruža priliku ne samo Kosovu i Srbiji, već i Balkanu uopšte, da pokuša da se distancira od svojih veza sa Moskvom, da prevaziđe neke od preostalih sporova u regionu koji je uvek pokušavala da iskoristi“, rekao je Kapčan.
Ceo intervju sa Čarlsom Kapčanom možete pročitati OVDE.
