Drugi po redu kosovski Samit mira i demokratije (KPDS) pod nazivom “Sanjamo (ne)moguće: Zapadni Balkan oslobođen od kriznog menadžmenta i na zajedničkom putu ka integraciji” okupio je kraj Prištine različite aktere radi diskusije o temama koje se tiču Kosova, regiona i šire.
“Na ovaj način mi pokušavamo da dovedemo svet i govorimo o temama koje se svih nas tiču: proces dijaloga Beograda i Prištine, regionalna saradnja, EU integracija, pa i globalna dešavanja kao što je rat u Ukrajni, problemi sa lažnim vestima i dezinformacijama. To su samo neke od tema koje će se obraditi na ovom samitu, a naši sagovornici dolaze sa Kosova, iz regiona, ali i iz drugih delova sveta”, kazala je za Kim radio Jovana Radosavljević, izvršna drektorka Nove društvene inicijative (NSI).
“Želje SAD da vide region integrisan u EU”
Samit mira i demokratije otvorio je ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer. On je kazao da snažno rade kako bi pomogli da Kosovo i Srbija imaju stabilnu budućnost.
„Želimo da vidimo da Kosovo, kao mala ili zemlja srednje veličine na Zapadnom Balkanu, zauzima svoje pravedno mesto koje je priznato od strane cele međunarodne zajednice za ono što jeste – potpuno nezavisna i suverena država. To je neupitno, moram da kažem da mi želimo da vidimo Kosovo u ovim institucijama, u punom članstvu u EU i NATO. Usput, istu viziju delimo i za Srbiju“, naveo je on uz ogradu da je svestan da Srbija možda ne namerava u NATO.
Ambasador je dodao i da nije tajna da SAD i njihovi partneri vide dijalog kojim posreduje EU kao najbolji i jedini način i put ka postizanju pune integracije u Evropsku uniju, te metod za osiguranje mira i napretka u regionu.
„SAD imaju puno poverenje u EU i njeno posredovanje u dijalogu, kao i u visokog predstavnika Borela i izaslanika Miroslava Lajčaka kao objektivne sprovodioce ove politike. Važno je da svi akteri razumeju proces u kome se nalaze i igraju igru sa kartama koje su im podeljene. Da zapamte da koncept rada ka normalizaciji odnosa i punoj implementaciji sporazuma i njegovog aneksa na obe strane, što su naša očekivanja, puna implementacija od strane svih, jeste put napred koji dovodi Kosovo mnogo bliže viziji koju delimo, punoj integraciji ka EU i evroatlatskim strukturama“.
Hovenijer je istakao je da su zemlje uspešne kada poslovni ljudi i preduzimači mogu da unaprede svoje poslove umesto da brinu o političkim ili bezbednosnim izazovima.
“Mislim da mogu da kažem da su želje SAD i međunarodne zajednice da vide ovaj region potpuno integrisan u evropske i evro-atlantske strukture. Teška je istina da je to teško, a put je dijalog između Kosova i Srbije koji olakšava EU, a koji pretpostavlja konstruktivnu i pozitivnu angažovanost u tom procesu”, naglasio je ambasador.
Prvi panel na ovogodišnjem Samitu mira i demokratije je bio posvećen perspektivi postizanja sveobuhvatne normalizacije odnosa Kosova i Srbije. To je bila glavna tema prošlogodišnjeg samita, a Radosavljevićeva ocenjuje da smo trenutno dalje od nje no što smo bili u vreme održavanja prvog skupa.
“Situacija se drastično pogoršala u poslednjih godinu dana. Nažalost, osećamo da su nam potrebni prostori za otvorenu diskusiju koja se sužava iz dana u dan. Situacija jeste problematična, ali mislim da još uvek nismo dotakli dno u tom smislu. Nažalost, možemo očekivati dodatna pogošanja u pozicijama i odnosima između Beograda i Prištine pre nego što stvarno vidimo neki konkretan pomak iako i sada, kao i u ranijem period, vidimo jasne poruke koje dolaze od strane međunarodne zajednice”, istakla je ona.
“Lideri nezainteresovani za izalazak iz krize”
Na pitanje da li je integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju moguća do 2030. godine, Radosavljevićeva ističe poruku američkog ambasadora Džefrija Hovenijera “da je proces dijaloga vezan za proces evropskih integracija”, te da jedno bez drugog ne može.
“Ako se ne vidi konkretan pomak po pitanju dijaloga Beograda i Prištine, ne možemo očekivati da ćemo dostići taj predviđeni datum”, kazala je ona i dodala da u trenutnim okolnostima lideri Kosova i Srbije ne deluju zainteresovano za postizanje kompromisa i pronalaženja rešenja za trenutnu krizu.
“Sprovođenjem sporazuma brže do EU”
Izvršni direktor KIPRED-a (Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politike) Ljuljzim Peci takođe smatra da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti trenutno ne žele dogovor.
“Oni igraju ping-pong i to je najveći problem. Vučić i Kurti ne žele Asocijacijiu opština sa srpskom većinom. Vučić hoće podelu Kosova, a Kurti ne želi da radi ništa u tom pravcu i to je najveći problem. Ako gledamo sporazum iz Brisela, on ima dve osnove: Asocijacija i de fakto priznavanje Kosova od strane Srbije. Ukoliko se oni zajednički ne sprovedu, dogovora neće biti”, rekao je on.
Peci misli da bi u jednom paketu trebalo rešiti sve nesuglasice, ali da strane nemaju poverenja.
“Kosovo i Srbija ne razumeju geopolitički momenat. Sprovođenje ovog sporazuma dovelo bi do toga da obe strane idu mnogo brže prema Evropskoj uniji. Ukoliko to ne postignemo, mislim da će ove dve zemlje ostati gde su. Kosovo je u lošijem stanju i to će imati konsekvence na ceo region, jer on ne treba da pati zbog loših odnosa Kosova i Srbije”, zaključio je direktor KIPRED-a.
“Pomak u dijalogu nakon deeskalacije na severu”
Direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Dragiša Mijačić je ocenio da je dijalog Beograda i Prištine u zastoju, pre svega zbog situacije na severu Kosova i neimplementacije postignutih sporazuma o normalizaciji.
“Tačno se zna šta se očekuje od jedne i druge strane. U ovom slučaju najbitnija je ta deeskalacija, tj. primena sporazuma o tri tačke koju je evropska dvadesetsedmorka usvojila. Dok se ne primene te tri tačke i dok se ne deeskalira situacija na severu svakako nećemo moći da očekujemo da će doći do nekog daljeg pomaka u normalizaciji”, kazao je on za Kim radio.
Normalizacija odnosa koja se često spominje je, prema Mijačićevom mišljenju, jako kompleksan proces.
“To je jedna politička reč koja ne znači puno. Ona, sa jedne strane, uključuje normalizaciju između Beograda i Prištine ili Srbije i Kosova i to je jedan politički proces koji EU pokušava da iznedri. Sa druge strane, očekujemo da je to jedna prilika za kosovsko-albansko i srpsko društvo i tu, takođe, postoje jako veliki problemi, ali tim vidom normalizacije malo se ko bavi”, dodao je on.
Izjavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija da je specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak pristrasan u dijalogu smatra nediplomatskom.
“Lajčak svakako nije pristrasan, iza njega su stale i SAD i svih 27 čalnica EU. Nema govora o smeni Lajčaka, niti je Kurti taj ko će određivati ko će biti fasilitator od strane EU. To je jedna diverzija od strane kosovske vlade i kosovskog pregovaračkog tima da ovaj proces produži do američkih izbora i nakon izbora, to jest u naredne dve godine, kako bi možda, u nekoj novoj podeli karata dobio nešto više nego što može dobiti u ovom trenutku”, kazao je on.
“Nove mere izvesne”
Iz Evropske unije je potvrđeno da protiv obe strane, ukoliko se to pokaže potrebnim, mogu biti uvedene dodatne ili nove mere. Dragiša Mijačić veruje da su one potpuno izvesne, više za Kosovo nego za Srbiju.
“Srbiji svakako vezano za sporazum o energetici gde postoje određeni problemi oko potpisivanja komercijalnog ugovora između KEDS-a i Elektrosevera. Što se tiče Kosova, ako ne dođe do daljeg pomaka ka deeskalaciji, od strane EU svakako možemo očekivati dalji paket mera prema Kosovu i kosovskoj vladi”, zaključio je on.
Dvodnevni kosovski Samit mira i demokratije (KPDS) organizuju Nova društvena inicijativa (NSI), Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) i Sbunker uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) i Fonda braće Rokfeler (RBF). Učesnici skupa komuniciraju na engleskom, pa novinarima prevod na srpski i albanski jezik nije bio obezbeđen.
