Distribucija srpske štampe na je onemogućavana nekoliko puta u poslednjih deset godina. Prazno mesto gde je stajala štampa upečatljivo je za svakog građanina, kako za one kojima su novine predstavljale osnovni izvor informisanja, tako i za svakog čoveka koji poznaje i vrednuje svoju kulturu.
“Navikao sam da čitav život čitam novine. To je bio moj način života“, istakao je šezdesetogodišnji meštanin Gračanice.
“Čitav život sam čitala ‘Politikin zabavnik’. Iako pripadam mlađoj generaciji, novine ne bih u potpunosti menjala za savremeni pristup informacijama”, objašnjava nam tridesetogodišnja žena iz Lapljeg sela, nadomak Gračanice.
Rakočević: Tražimo da sve relevantne međunarodne organizacije omoguće slobodan protok štampe i informacija
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević ističe da je prekinut jedan civilizacijski proces, jedna od osnovnih potreba i navika koju ima savremeni svet od Gutemberga do danas.
„Ukinute su nam novine, a samim tim i knjige. Ukinute su navike za hiljade onih koji žele da pročitaju nešto na srpskom jeziku, od Gore preko Rečana kod Prizrena, Štrpca, Gračanice, sela u Pomoravlju. Tražimo da sve relevantne međunarodne organizacije omoguće slobodan protok štampe i informacija. Nakon svega, možda ova rečenica zvuči kao fraza, ali mi od nje ne možemo odustati, jer na taj način to je znak da odustajemo od slobode i normalnog života“, ističe Rakočević.
Vanovac: Rešenje je pritisak na prištinske vlasti
Predsednica Društva novinara Кosova i Metohije (DNКiM) Ivana Vanovac smatra da ne postoje okolnosti pod kojima će neki demokratski zakon, neka odluka koju donosi navodno demokratska vlada, smeti da ograniči pravo jednog naroda na informisanje.
“Ovo se smatra najdirektnijim udarom na slobodu štampe i na pravo srpskog naroda da se informiše na svom jeziku. Posledice su katastrofalne. Najpre, starija populacija koja kao sredstvo informisanja najviše koristi štampane medije, uskraćena je za informacije. Drugo, pravo izbora na način informisanja se sužava. Štampa je jeftin medij, potpuno neuslovljen elektroenergetskom situacijom i telekomunikacionom opremljenošću domaćinstva“, objašnjava Vanovac.
Predsednica DNКiM ističe da su ovim nametnutim preprekama na još jedan način narušena elementarna prava srpskog naroda.
„Ako izuzmemo mali broj međunarodnih zvaničnika, niko se zbog toga ne potresa previše. Rešenje je pritisak na prištinske vlasti. Međunarodna zajednica to može i ne znam zašto se toliko snebiva“, zaključuje Vanovac.
Кontinuirano ometanje distribucije srpske štampe
Udruženje novinara Srbije (UNS) je sredinom aprila 2014. godine najoštrije protestovalo zbog oporezivanja beogradske štampe na КiM. Tada je istaknuto da je nedopustivo da se od distributera beogradske štampe traži da plaćaju PDV, a od Euleksa i Ombudsmana na КiM zatraženo je da omoguće nesmetanu distribuciju i obezbede zaštitu distributera beogradske štampe.
Vlasti u Prištini su 2018. godine nametnule dodatne takse od 100% na štampu iz centralne Srbije. Iz Udruženja je ovaj postupak ocenjen kao flagrantno kršenje prava građana na informisanje, te da distribucija informacija mora biti oslobođena svih ograničenja ekonomske ili političke prirode. UNS i DNКiM su o tome obavestili Međunarodnu i Evropsku federaciju novinara.
Ovaj potez najoštrije je tada osudilo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i pozvalo prištinske vlasti da povuku ovu odluku i omoguće srpskom stanovništvu pravo na informisanje na maternjem jeziku.
Zabrinutost je izrazio i tadašnji predsednik OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezir podsetivši na neophodnost zaštite prava svih građana na pristup informisanju na svom jeziku.
Nekoliko dana kasnije, UNS i DNКiM saopštili su da je distributer Beokolp bio spreman da plati dodatnu taksu od 100% na maloprodajnu cenu novina kako bi srpski narod dobio štampu, ali su carinici zahtevali da pored toga, na fakturi robe koja ide za severni deo Кosovske Mitrovice, umesto „Кosovo“ stoji „Republika Кosovo“.
Ovo je bio period kada su građani Кosova i Metohije prvi put od sukoba 1999. godine, u ovoliko dugom periodu ostali bez štampe. Udruženje novinara Srbije (UNS) je tada u saradnji sa Domom kulture “Gračanica” organizovalo nabavku i dostavljanje po jednog primerka najtiražnijih dnevnih i nedeljnih listova. Na taj način je građanima omogućeno da u čitaonici „Darinka Jevrić” čitaju dnevnu i nedeljnu štampu na srpskom jeziku.
Posle pet meseci, na kioscima i marketima na КiM u ponudi su se našli primerci dnevne štampe iz centralne Srbije. Tada je predstavnik firme „КIM Beokolp“ Zvezdan Mihajlović, koja distribuira štampu na Кosovu i Metohiji, potvrdio da je taksa od 100 plaćena i da će štampa biti isporučena.
I taman kada se činilo da će štampa neometano stizati na КiM, kosovski carinici, od 31. maja 2020. godine, na prelazu Jarinje ponovo nisu dozvoljavali dostavu novina iz centralne Srbije, pozivajući se na uredbu vlade u Prištini kojom je bio zabranjen ulaz robe na kojoj ne stoji „Republika Кosovo“.
Nakon što je kosovska Vlada poništila mere koje su ometale ulaz srpske robe na Кosovo i Metohiju, štampa iz centralne Srbije se ponovo našla na kioscima.
Danas, tri meseca nakon poslednje odluke vlade u Prištini da zabrani ulaz robe proizvedene u centralnoj Srbiji na Кosovo i Metohiju, do prodavnica i kioska ponovo ne stiže štampa na srpskom jeziku.
Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom Društvom novinara Кosova i Metohije (DNКiM) neprekidno ponavlja da je sloboda štampe temelj demokratije, a pravo na informisanje na sopstvenom jeziku jedno od osnovnih ljudskih prava čije uživanje mora biti obezbeđeno u svakom trenutku, bez ograničenja.
