U danu kada je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen držala svoj poslednji govor u mandatu o stanju EU u Evropskom parlamentu, briselski portal Politiko postavlja pitanje zašto visoki zvaničnici EU umesto aplauza izazivaju zevanje.
Kako navodi, prvi izazov za svakog pisca govora u EU je kako da zainteresuje publiku za politike koje ona ne oseća bliskim.
Na drugi izazov nazvan „posrednici“ ukazao je Dan Sobovic koji je pet godina pisao govore za evropskog komesara Maroša Šefčoviča.
„Evropski političari nikada neće moći da postignu prisnost jer na nacionalnom nivou postoje drugi posrednici, poput novinara ili influensera, koji će tumačiti Brisel“, rekao je taj mađarsko-švajcarsko-izraelski stručnjak za komunikacije.
Prema njegovim rečima, lek za to je pričati ličnu priču, „mešavinu političke linije i ličnosti“ govornika.
Rene Brukmelen koja je četvrt veka pisala govore za holandske političare i izvršne direktore, opisala je govorništvo u „balonu“ EU kao uspavljujuće, dodajući da je „pričanje priče“ način da se veoma apstraktna tema učini konkretnijom, dopadljivijom.
Ona je rekla i da je suprostavljanje populističkoj retorici moguće samo ako je jasno šta EU zapravo radi za ljude.
Govoreći o obraćanju Fon der Lajen, bivši pisac govora za bivšeg predsednika Komisije (Žoze Manuela) Baroza Vinsent Stuer ukazao je na koncept naracije koji koristi i šefica Evropske komisije.
Stuer, koji sada radi za grupu Obnovimo Evropu u Evropskom parlamentu, kaže za Politiko da je pored izazova kako zainteresovati publiku za politike koje joj nisu bliske, izazov i pitanje čija je priča – govornika ili pisca govora.
„Manje je više“, rekao je on i objasnio da se, kada se direktoratima Komisije omogući da daju doprinose govoru, „konačni proizvod pretvori u ‘novogodišnju jelku“.
Helene Baner, koja je 2019. pisala govore za dva predsednika Komisije (Žan-Kloda) Junkera i Uruslu fon der Lajen, kaže da je važno dobro poznavati govornika za koga se piše – kako razmišlja, šta čita, u čemu uživa.
Jedan od ometajućih faktora je i to što se svaki govor prevodi na 24 zvanična jezika EU i deo publike uvek će nešto pogrešno razumeti.
Pored mogućih gubitaka u prevodu, svaki govor mora da bude i dovoljno fleksibilan da uđe u odvojene nacionalne političke kontekste 27 članica.
„Umetnost je biti ličan, biti vođen misijom, biti u vezi“, rekla je Baner koja predaje političke komunikacije na Koledžu Evropa u Brižu.
„I imati hrabrost da se kaže manje“, kazala je.
Kada je reč o Ursuli fon der Lajen, Brukmelen smatra da joj je u govorima potrebno „malo više emocija, malo više strasti“.
„Ali, ona je Nemica, pa je to teško“, dodala je.
