Ejbrams, tadašnji zvaničnik Hjuman rajts voča (Human Rights Voč) tako je odgovorio na tvrdnje branilaca Tačija i saoptuženog Kadrija Veseljija (Veseli) da su za sprečavanje i kažnjavanje zlodela na Kosovu posle 10. juna 1999., po Rezoluciji 1244 UN, bili odgovorni Kfor i Unmik, a da je OVK bila „demilitarizovana“ i „raspuštena“.
„Postojala je obaveza OVK da, u najmanju ruku, sprovede istragu o čvrstim dokazima da su njeni pripadnici počinili zločine. Na vodjstvu je bio teret da to učini“, uzvratio je Ejbrams, precizirajući da je „demobilizacija“ OVK završena tek 19. septembra 1999.
U glavnom iskazu, prošle nedelje, Ejbrams je svedočio da je posle prekida neprijateljstava i dolaska Kfora na Kosovo, „na desetine hiljada Srba bilo proterano ili je otišlo“ i da su Srbi i Romi su bili otimani, pritvarani, zlostavljani i ubijani.
Izveštaj HRV o tom nasilju, Ejbrams je, kako je rekao, u avgustu 1999. predao Tačiju, tadašnjem kosovskom premijeru, ali je Tači zlodela pripisao pojedincima tvrdeći da „svako može obući uniformu OVK i počiniti zločin“.
’’Rekao mi je da nije politika OVK da čini ili odobrava te zločine. Ja se s tim nisam složio“, izjavio je Ejbrams minule sedmice.
Ejbrams je rekao da Tačijeva vlada, posle njihovog susreta, nije reagovala na optužbe iznete u izveštaju HRV.
Tokom današnjeg unakrsnog ispitivanja, Ejbrams je potvrdio sugestije branioca Grega Kihoa (Kihoe) da je Tači „osudio zločine“, poput ubistva srpskih žetelaca u selu Staro Gracko, i pozivao Srbe da ne odlaze.
„Kfor i Unmik nisu mogli da kontrolišu situaciju u leto 1999“, sugerisao je dalje Tačijev advokat, a Ejbrams je prihvatio da „Kfor i UN nisu bili pripremljeni da deluju kao civilna policija“.
Branioci Tačija i Veseljija ispitivali su svedoka i o Tanjugovim novinarima Nebojši Radoševiću i Vladimiru Dobričiću, koje je OVK otela u oktobru 1998. pod sumnjom da su „špijuni“.
Zastupnici odbrane tvrdili su da je Dobričić prethodno „bio umešan u ratne zločine u Hrvatskoj“ i da je to moglo opravdati sumnju OVK.
Ejbrams je odgovorio da te optužbe nije znao u vreme dogadjaja, ali da je HRV kritikovao postupanje OVK prema novinarima koje je bilo u suprotnosti sa medjunarodnim humanitarnim pravom.
U glavnom iskazu, Ejbrams je prošle nedelje rekao da su ga Tači i Fatmir Ljimaj (Limaj), tokom susreta 10. novembra 1998, izvestili da je Radoševiću i Dobričiću „sudjeno, da im je izrečena presuda i da će biti oslobodjeni kad izdrže kaznu“ od 60 dana zatvora.
’’Pitali smo Tačija i Ljimaja o sudjenju…da li su optuženi imali advokate i pravo na žalbu. Oni su odgovorili da novinari nisu imali branioce i da nisu prisustvovali sudjenju. Tražili smo da ih vidimo, ali su Tači i LJimaj to odbili iz razloga vojne bezbednosti“, opisao je Ejbrams sastanak.
Predstavnici HRV su vodjama OVK tada rekli i da navodno sudjenje nije bilo po medjunarodnim standardima i da bi novinari stoga trebalo da budu oslobodjeni.
Tači i LJimaj su „odgovorili da je to stvar nezavisnog pravosudja i da se oni ne mogu mešati jer bi to narušilo ;kredibilitet OVK“, izjavio je Ejbrams.
Radoševića i Dobričića, OVK je oslobodila 28. novembra 1998.
Posle svedočenja Ejbramsa, tužioci su nastavili dokazni postupak iskazom zaštićenog svedoka 3827 koji je bio zatvoren za javnost.
Sudjenje Tačiju, Veseljiju i saoptuženima Redžepu Seljimiju (Rexhep) i Jakupu Krasnićiju (Krasniqi) biće nastavljeno sutra.
U 10 tačaka Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta zlodela počinjena su, po optužnici, u četrdesetak pritvoreničkih centara OVK na Kosovu i u dva pritvora u severnoj Albaniji.
Krivična dela iz optužnice kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja (Syla), Ljah Brahimaj (Lahi), Fatmir Ljimaj (Limaj), Sujelman Seljimi (Sylejman), Rustem Mustafa (Rrustem), Šukri Buja (Shukri), Ljatif Gaši (Latif Gashi) i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji minista za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020., u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen), a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobodjeni.
