Bisljimi smatra da je „cilj Srbije da Kosovo prikaže kao propalu državu“, a kosovske institucije kao nesposobne, i da ne žele da integrišu srpsku manjinu, „što jednostavno nije tačno“. Srbija se ne uzdržava od žrtvovanja kosovskih Srba, zaključuje Bisljimi.
Prema njegovim rečima, Priština je svesna da sadašnji gradonačelnici na severu nemaju „puni legitimitet“ i da postoji problem sa policijom. „Institucionalni vakuum nikome ne služi“, dodaje, navodeći da Priština nastoji da reši taj problem, „ali da to ne može da učini dok Beograd pritiska i zastrašuje kosovske Srbe.“.
Kada su u pitanju sankcije EU i nastavak dijaloga, glavni pregovarač Prištine tvrdi da se dijalog mora fokusirati na implementaciju osnovnog sporazuma i punoj normalizaciji odnosa.
„Kosovo je podržalo osnovni sporazum i ponudila da ga potpiše. Druga strana je odbila potpisivanje i svakodnevno ne samo da potvrđuje stav da nije prihvatila plan, već i intenzivno radi na kršenju njegovih odredbi. Najbolja strategija za otvorenu opstrukciju njenog sprovođenja je eskalacije, Srbija je u tome veoma uspešna. Srbija ne samo da je preusmerila briselski dijalog sa normalizacije na upravljanje krizama, već je uspela i da promoviše EU od fasilitatora (posrednika) u pregovarača. Saopštenje EU od 3. juna, zajedno sa naknadnim nametnutim merama to potvrđuju. Ipak, za manje od dve nedelje biće održan novi sastanak na visokom nivou, a očekuje se da će EU ukidanjem kaznenih mera uoči ovog sastanka obezbediti ravnopravnost strana u dijalogu“, kaže Bisljimi.
On dodaje da su svi pregovori podrazumevano teški, ali dijalog je jedini način po kojim možemo da rešavamo probleme jedni sa drugima.
„Za nas je, u ovom kontekstu, od najveće važnosti da damo prioritet pravima svih građana u našoj multietničkoj demokratiji i da ih nikada ne instrumentalizujemo ili žrtvujemo za političke ishode. Mi težimo konačnom Sporazumu i nema sumnje da će svaki sporazum, na kraju, potvrditi da su Kosovo i Srbija nezavisne države i da treba da uspostave normalne i dobre odnose. To je jedini put napred, a u skladu je sa težnjama obe zemlje da postanu članice EU. Ostali detalji su od sekundarnog značaja.“
Kada je u pitanju raspisivanje novih lokalnih izbora za četiri opštine na severu Kosova, Bisljimi kaže da je Priština razvila procedure i Ministarstvo za lokalnu samoupravu i administraciju će uskoro i formalno proglasiti odgovarajući podzakonski akt.
„Ovo će građanima dati instrument da promene politički pejzaž i da pokažu da postoji spremnost javnosti da se uključi u novi izborni proces“.
Bisljimi je rekao da je zabrana uvoza robe iz Srbije isključivo bezbednosno pitanje.
„Ne postoje trgovinske barijere za robu proizvedenu u Srbiji, postoji nekoliko barijera koje se primenjuju na kosovske proizvode koji pokušavaju da uđu na tržišta unutar teritorije Srbije. A te barijere traju skoro dve decenije. Sadašnja odluka je isključivo bezbednosno pitanje, s obzirom na dokaze o krijumčarenju oružja na Kosovo, redovnim rutama i kamionima za transport robe… S obzirom na otvorenost naše privrede i prisustvo mnogih alternativnih zemalja porekla za uvoz, ova mera ne može ni da nanese štetu građanima niti da dovede do nestašice robe. Situacija u ostalim opštinama na Kosovu je najbolji dokaz za to“.
Na pitanje šta Srbi na severu Kosova, ali i oni južno od Ibra mogu da očekuju, Bisljimi odgovara:
„Većina kosovskih Srba živi na jugu i mirno provode svoj svakodnevni život sa Albancima i drugim zajednicama. Jasno je da Beograd podstiče tenzije samo unutar teritorije koju smatra „okupiranom“, severa, a ne ostatka. Kao takva, njena strategija se može razumeti samo u okviru prethodnih rizičnih diskusija o podeli. Jasno je da nije reč o nedostatku prava već o secesionističkim ambicijama. Položaj Srbije je neodrživ, s jedne strane propaganda gura priče kako su Srbi pod terorom, onda vaš predsednik kaže da je manje Srba otišlo sa Kosova nego iz sela u Srbiji. Naši građani na severu treba da očekuju punu volju i zainteresovanost Vlade Kosova za smislenu integraciju, potpunu eksploataciju raspoloživih fiskalnih instrumenata za ekonomski rast, poboljšanje obrazovanja i zdravstva, proporcionalno zapošljavanje u javnom i privatnom sektoru. Identično kao i svi ostali građani koji žive na Kosovu, koriste javne usluge i plaćaju ih, poštujući zakone, uključujući zvaničnu valutu u opticaju“.
Bisljimi je naveo da kada je u pitanju ubistvo Olivera Ivanovića, u to vreme
(januar 2018), „niko na Kosovu, uključujući i lokalne Srbe na severu Kosova, nije upirao prstom u Albance kao moguće izvršioce“.
„Ivanovića, SNS i predsednika Srbije Vučića, kao i mnogi srpski mediji, demonizovali kao „izdajnika” i to je trajalo mesecima pre čina atentata. Naše pravosuđe radi na ovom slučaju i sigurni smo da će što pre, a ne kasnije, doći do konačnih rezultata po ovom predmetu. Nedavno se Srbija izvinila Nemačkoj zbog širenja lažnih glasina o navodnom kosovskom počiniocu“.
