„U bazi podataka ovog centra, koji se bavi poroblemima narkomana, trenutno je registrovano više od 2.850 ljudi koji traže pomoć. Oni dolaze iz različitih delova Kosova“, rekao je Bljakaj za Radio Slobodna Evropa.
Prema njegovim rečima, gotovo je isti broj ljudi koji povremeno traže usluge u centru, a ne žele da se prijave.
Oni koji su registrovani, prema Bljakaju, smatraju se problematičnim korisnicima droga.
Takve osobe se, kako kaže, smatraju „onima koji postanu disfunkcionalni, imaju socijalne ili porodične probleme i koji su u sukobu sa zakonom“.
Trend uživanja heroina je u opadanju, ali kao prilično uznemirujući vidi trend uživanja kokaina – obe spadaju u kategoriju teških droga.
„U 2018-2019, imali smo ljude od 35 do 45 godina koji su dolazili u centar. Dok je prošle godine, ova prosečna starost pala na 25 do 35 godina, sa tendencijom još većeg pada. Govorimo o korisnicima kokaina. Brzo se proširio (trend)“, naveo je Bljakaj.
On je naveo da „osim urbanih centara, imamo i korisnike iz ruralnih sredina, to nam pokazuje da postoji široka upotreba droge na Kosovu“.
Na Kosovu ne postoji centar za dugoročnu rehabilitaciju koji bi bio pod okriljem državnih zdravstvenih institucija. Narkomani se u velikom broju slučajeva upućuju u centre za dugotrajnu rehabilitaciju u inostranstvu.
