Ali za sticanje državljanstva i dalje važe uslovi koji se odnose na privrednu i demokratsku integrisanost pojedinca u nemačko društvo.
Vlada reformom, između ostalog, želi da učini Nemačku privlačnijom za stranu radnu snagu. Istovremeno, zakon treba da podstakne bolju integraciju stranaca i njihovo saživljavanje sa zajednicom.
U načelu, stranci će već nakon pet godina boravka imati pravo da zatraže nemački pasoš. Ko želi državljanstvo, mora i da pokaže privrženost vrednostima liberalnog društva.
Iz tih su pogodnosti zato izričito izuzeti oni koji su iz antisemitskih ili rasističkih pobuda učinili krivična dela. Uslov je i da kandidat može, po pravilu, da se izdržava bez socijalne pomoći.
Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer je nacrt zakona opisala kao ključan za očuvanje konkurentnosti Nemačke.
„Mi smo usred globalne utakmice za najbolje umove“, izjavila je Fezerova za portal Redakcijska mreža Nemačke (RND).
„Najbolje umove ćemo privući samo ako u bliskoj budućnosti oni u potpunosti postanu deo našeg društva“, rekla je ministarka.
Za ljude koji su u Nemačku dolazili do sedamdesetih godina prošlog veka kao gastarbajteri važiće jednostavnija pravila.
Isto važi i za radnike po ugovoru koji su do 1990. došli u nekadašnju Istočnu Nemačku. Obe grupe su ranije dobijale malo prilike za integraciju, objasnila je Fezerova.
Oni sada više neće biti obavezni da rade pisane testove iz jezika, već samo da dokažu da u svakodnevnici mogu da razumeju nemački bez većih problema.
U Nemačkoj sada, prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova, oko 14 odsto stanovništva nema nemački pasoš, što je više od 12 miliona ljudi. Među njima je i oko 5,3 miliona koji su u Nemačkoj najmanje 10 godina.
„Za našu demokratiju uopšte nije dobro ako deo stanovnika, koji je ovde kod kuće i koji je pustio korenje, ne može da učestvuje u političkom odlučivanju“, zaključila je ministarka.
Posle odluke vlade, nacrt ide u Bundestag, i posle zelenog svetla poslanika može da stupi na snagu.
