Posmrtne ostatke muža Mladena (49) i sina Nemanje, Dragica Božanić je dobila tek 2006. godine, pošto su pronađeni u masovnoj grobnici u pećini Volujak.
Po optužnici, u pećini Volujak kod Mališeva pronađena su tela ukupno 25 Srba koje je OVK otela u selima Opteruša i Retimlje.
Žrtve, među kojima su bila četvorica Božanića, trojica članova porodice Banžić i čak 13 muškaraca iz familije Kostić iz Retimlja ubijene su 26. i 27. jula 1998. godine.
Božanić (64) je posvedočila da su pripadnici OVK u noći između 17. i 18. jula 1998. pucali na kuću njene porodice i napali druge Srbe u selu Opteruša i da su se ujutro svi Srbi predali.
„Tražili su nešto po kući, ne znam šta, a nama su naredili da sednemo u dvorištu. Moj sin je bio povređen, izgreban po licu od cigle dok su bacali granate na kuću“, kazala je Božanić.
Vojnici OVK potom su žene odvojili od muškaraca, uključujući svedokinjinog muža i sina, koje su pritvorili u podrumu jedne kuće.
Božanić je izjavila da je „čula kako muža tuku i ispituju o starijem sinu koji je bio u vojsci“.
Stariji sin služio je redovan vojni rok i u vreme napada na Srbe u Opteruši nije bio u selu, precizirala je svedokinja.
Supruga je, kako je posvedočila, videla sutradan ujutro, kada su je kod njega odveli pripadnici OVK da bi joj „predao pismo za Srbe u selu Zočište“.
Iz iskaza svedokinje proizlazi da supruga i sina više nikada nije videla žive.
Žene i decu su zatim vojnici OVK prebacili u manastir u selu Zočište, gde je svedokinja predala Srbima pismo.
Od Slavice Banžić, Božanić je tamo čula da je u selu Pećane, opština Suva Reka, videla svog muža i Dragičinog sina zatvorene, s drugim otetim muškarcima iz Opteruše, u jednom podrumu.
Da su srpski muškarci bili oteti iz obližnjeg sela Retimlje, Božanić je u manastiru saznala od Petre Kostić.
„Plakale smo i tešile jedna drugu, ali tu utehe nije bilo. Izjutra je manastir bio napadnut, a monasi su se predali OVK. Posle su nas ponovo pokupili u centru sela i odveli nas u selo Semetište, gde su nas celu noć i ceo dan ispitivali. Jedan monah je skrivao ruke da mi ne bi videle modrice zadobijene tokom ispitivanja koje je trajalo cele noći“, rekla je Božanić.
Uz pomoć Crvenog krsta, žene i deca iz Opteruše i Retimlja su potom bili oslobođeni.
Božanić je ispričala da je, pre napada OVK na Opterušu, njen suprug, prosvetni radnik s jednim lokalnim Albancem imao dogovor da se uzajamno štite.
Dodala je da joj muž „nije bio loš čovek i družio se više sa Albancima, nego sa Srbima“.
„Moj suprug je održao reč, a on nije. Kad sam ga 18. jula videla u našem dvorištu bila sam iznenađena, jer je dogovor bio drugačiji“, rekla je Božanić, precizirajući da je u Opteruši u to vreme bilo „260 albanskih i deset srpskih kuća“.
Svedokinja je naglasila da „nijednom roditelju ne bi poželela ono što joj se dogodilo“.
„Kad su mi odveli sina, odneli su mi pola srca i tako će ostati do mog poslednjeg daha“, rekla je Dragica Božanić.
U nastavku suđenja, Božanićevu unakrsno ispituju branioci optuženih.
Zajedno sa Tačijem, optuženi su tadašnji članovi Glavnog štaba OVK Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
U deset tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK – Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portparol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portparol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu, a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.
