Profesionalni ribolovac Miloš Mitrovic koga je ekipa Kim radija zatekla na jezeru se od detinjstva bavi ribolovom.
“Pecam od svoje sedme godine, porastao sam na Sitnici. Pored vode, što bi rekli ljudi. Volim da pecam, na takmičenjima sam učestvovao, osvojio sam drugo mesto. Što se tiče Gračanačkog jezera, ono je idealno za šarana. Uglavnom ovde dođu ljudi da pecaju šarana, samo što za njega treba dosta vremena da se odvoji, kako psihički, tako i fizički, pa i pretrpeti taj dnevni i noćni izazov. Mi ovde pecamo fider tehnikom, gde uglavnom radi deverika, zna da udari i babuška, kao i bodorka“ kazao je on i dodao da riba „radi“ u zavisnosti od vremena, primame i mamca.
Pored profesionalnih i strastvenih ribolovaca, jezero posećuju i rekreativci.
„Retko dolazim, jednom mesečno. Nisam baš pravi ribolivac, ali sa kolegom dolazim na jezero da bi nam prošlo vreme. Ribe ima, sada zavisi, ponekad radi, a ponekad ne. Nije cilj samo da upecaš ribu, mi i retko kad uzimamo, upecamo, pa vratimo u jezero. Ovo je sportski ribolov, da bi nam prošlo vreme“, rekao je Redžep Hida iz Gnjilana.
„Pecanjem se bavim dve godine, počeo sam posle kovida, da bih se opustio malo. Ima ribe, ima crvenperka, deverika, babuška. Tokom dana upecamo kilogram, do dva ribe“, naveo je Branislav Perenić iz Preoca.
Za pecanje na jezeru potrebna dozlova
Da bi pecali na Gračaničkom jezeru ljubitelji ribolova moraju da imaju dozvolu koju mogu izvaditi u ribolovačkoj radnji „Sve za ribolov“ u Gračanici.
„Kod nas može da se izvadi ribolovačka dozvola. To je dozvola na godišnjem nivou koja košta 20 evra. U suštini, to nije veliki iznos novca, ali opet napominjem da treba imati mesta gde treba pecati, da ima dobar riblji fond i da se to čuva. Što se tiče cene, nije velika – za seniore 20 evra, za penzionere i juniore 10 evra, za ljude preko 70 godina je besplatna dozvola. Imamo četvoricu ribolovaca koji imaju preko 70 godina. Takođe, za žene je besplatno“, rekao je za Kim radio Dušan Filipović.
On je od nedavno u poslu.
„Radnju smo ove godine otvorili zvanično, imamo svu vrstu hrane, primamu za ribe, za belu ribu i šarana, imamo najosnovnije stvari. Međutim, malo nas je sprečila ova zabrana uvoza robe iz Srbije, trenutno smo na kraju zaliha. To što imamo – imamo, pa ćemo videti ako bude puštena roba iz Srbije, dobavićemo je u većoj količini“, dodao je Filipović.
U njegovoj radnji ribolovci se snabdevaju svim i svačim, od udica i plovaka do svežih crvića i najsavremenije prehrane.
„Uglavnom kupuju primamu za belu ribu i šarana, jer je ta riba najzastupljenija na Gračaničkom jezeru i mamce, uglavnom crve. Uglavnom to kupuju, pribor manje – više, ali ima i ljudi koji kupuju pribor, mašinice i štapove, kako kome šta zatreba“, istakao je Filipović.
Gračaničko jezero, poznato još i kao Badovačko jezero, veštačka je akumulacija na reci Gračanki, dva kilometra iznad Gračanice, podignuta 1966. godine radi snabdevanja Prištine vodom. Brana visine 52 m, širine 246 m, sagrađena je u Badovačkom tesnacu, ispod Androvačke planine, blizu rudnika „Кišnica“. Кada je puno, jezero je dugačko 3,5 km, a široko do 500 m, najveća dubina mu je 30 m, a ukupna zapremina 26 miliona kubnih metara vode.
Prilikom njegove izgradnje raseljena su srpska naselja Novo Selo, u pojasu jezerskih voda, i Badovac, ispod brane. S njima su potopljeni i ostaci stare crkve sv. Arhanđela i groblje u Novom Selu.
