Za to su, kaže Rafuna, izrazili spremnost, ali nisu dobili odgovor od izvršne vlasti. On je naglasio da sastanci privrednika i predstavnika vlade pomažu prilikom izrade ekonomske politike i unapređenja socijalne zaštite.
„Ranije je bilo Odbor za ekonomski razvoj koji je vođen od premijera. U zavisnosti od tema, na sastanke su dolazili resorni ministri. Takav dijalog nedostaje, mi ga nemamo. Razmenjujemo pisma pojedinačno, ali nemamo otvoren, transparentan i iskren dijalog. Iz Vlade Kosova ne saopštavaju razlog zašto se to dešava. Sa celim privatnim sektorom je isti pristup. Tražili smo sve vreme, za dobrobit privrede, da pomognemo unapređenje socijalnog blagostanja, da podignemo konkurentnost privrede. Izrazili smo spremnost za saradnju“, rekao je on.
Rafuna, nakadašnji VD ministra finansija u vladi Ramuša Haradinaja, dodao je da neki od ministara Kurtijeve vlade brzo odgovore na upite, dok neki drugi, kako je kazao ne pominjući imena, ne odgovaraju na desetine pisama.
Predsednik PK Kosova je naglasio da „jednocifren privredni rast, kakav se predviđa da će Kosovo imati ove godine, ne donosi nikakav primetan uticaj, posebno na smanjenje nezaposlenosti, niti korist za privredu”, rekao je on.
On je zaključio navodima da od odluke Vlade Kosova o zabrani srpske robe nisu primetili probleme na tržištu i ocenio da je pravi trenutak za osvežavanje fiskalne politike koja nije menjana šest godina.
