On je u serijalu razgovora Kosinus o rešavanju problema Kosova podsetio da je format dijaloga Beograda i Prištine zadat na osnovu rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) i ukazao da se to ne može menjati dok rezolucija važi.
Janjić smatra da je format bilateralnih razgovora unutar dijaloga, uz mnogo priprema i gubitka vremena, odavno potrošen, što je jedan od razloga krize i napominje da se čitav proces vodi birokratski i bez osećaja za realnost.
Prema njegovom mišljenju, uslediće promena, što se vidi po aktivnom angažovanju Sjedinjenih Američkih Država.
Janjić je predočio da će doći će do grupisanja tema i uvođenja okruglih stolova na kojima će morati da se sasluša mišljenje Srpske pravoslavne crkve i njen predlog sporazuma o kulturnom nasleđu Srba.
Naveo je da će morati da se razgovara „i sa Srbima sa Kosova, a ne samo sa Srpskom listom“, ali i sa Albancima iz Srbije, da bi na kraju tog procesa bila organizovana međunarodna konferencija.
Janjić je ocenio da Kosovo nije zamrznuti, nego spiralni konflikt jer uvek postoji neka kriza koja ide nagore i u kojoj se širi broj aktera i pitanja.
Ukazao je da smo ušli smo u fazu u kojoj dominira bezbednosna kriza sa elementima militarizacije vojske i paravojski, što je to potpuno drugačija priča u odnosu na vreme kada je Hašim Tači vodio pregovore sa kosovske strane.
Janjić je rekao da je dilema Evropska unija (EU) ili Kosovo „dilema izmišljena još od doba Zorana Đinđića, Borisa Tadića i Vojilslava Koštunice“.
Za njega je ta dilema „zloupotreba“, jer se ne može ući u EU sa otvorenim pitanjima granica i bez podatka o tačnom broju stanovnika.
Pri tome, Janjić misli i da je to pitanje „rešeno, jer se u kancelariji EU za statistiku, Eurostatu prikazuju podaci o Srbiji bez Kosova“.
Za njega je pitanje članstva Kosova u UN potpuno irelevantno, jer Kosovo u sadašnjoj situaciji, posredstvom Generalne skupštine UN, može da obezbedi status posamatrača, kao što je to učinila Palestina.
Kada će Kosovo u međunarodnopravnom smislu biti potpuno ravnopravni član UN moraće da bude rešeno kroz primenu Sporazuma o normalizaciji i kroz rešavanje međunarodnopravnog statusa Srbije, predvideo je Janjić.
On je ocenio da Zajednica srpskih opština (ZSO) nije dobar način rešavanja problema, jer ZSO ne može da dobije status regiona, što je čini „lošom idejom“.
Kako je objasnio, Srpska napredna stranka je proglasila ZSO „glavnim dobitkom“, a javnost je fiksirala da je to sve što Srbija može da dobije.
On je istakao da je za Srbe na Kosovu na najvažnija nacionalna autonomija i protumačio da Srbija, zbog bezbednosne krize, ima šansu da dobije regionalnu integrativnu autonomiju na severu Kosova.
To se, međutim, ne dešava, pošto elite koje vode Srbiju nemaju elementarnu odgovornost da priznaju da su u slučaju ZSO „promašili“.
Za Janjića je raspisivanje referenduma o rešavnju kosovskog problema „besmislica, jer je život prešao tu fazu“.
On je ocenio da opozicija u Srbiji „nema šta pametnije da kaže, pa predlaže referendum“ i da ukazao da se „očekuje da Rusija pobedi u ratu u Ukrajini kako bi nakon 40 godina bio ponovo bio raspisan referendum“.
Janjić je upozorio da je rizik sukoba visok i realan, ali ne kao široki oružani sukob, već u smislu „lokalizovanih terorističkih akata i kontrole kriminalnih i paravojnih grupacija nad nekim teritorijama“.
On je zaključio da je trenutno taj rizik veći na srpskoj strani, zbog čega su razgovori sa NATO veoma korisni, jer Srbija mora da demontira takve strukture, ali to ne znači demontiranje civilne zaštite, nego vraćanje Srba u civilnu zaštitu i policiju.
