Ambasador Kantrimen, koji je sredinom osamdesetih godina prošlog veka službovao u američkoj ambasadi u Beogradu, rekao je da je potrebno da Vlada Kosova omogući stišavanje aktuelnih tenzija koje utiču na dijalog o normalizaciji odnosa dve strane.
„Ako ne potpunim povlačenjem, onda makar ograničavanjem pristupa pripadnicima specijalne policije Kosova i potezima koji ukazuju na razumevanje potrebe za političkim pomirenjem i uspostavljanjem legitimnog vođstva u opštinama na severu Kosova“, ukazuje Kantrimen za Glas Amerike.
Tim stavom, američki diplomata reagovao je na moguće naznake o početku stišavanja tenzija u odnosima Kosova i Srbije nakon bratislavskih razgovora zamenika kosovskog premijera Besnika Bisljimija i posrednika u dijalogu Kosova i Srbije Miroslava Lajčaka.
Tada je usaglašeno da prisustvo policije u i oko opštinskih zgrada u četiri opštine na severu Kosova bude smanjeno za četvrtinu, kao i da kosovske vlasti podržavaju održavanje prevremenih izbora u opštinama sa srpskom većinom.
Takođe, Kantrimen je za Glas Amerike podvukao da nije saglasan sa tvrdnjama, koje se mogu čuti iz redova kosovskih vlasti i dela javnosti, da međunarodna zajednica primenjuje vid mekšeg pristupa prema Srbiji, kako bi je otrgla od uticaja Rusije.
„Brisel i Vašington pokušavaju da reše otvorena pitanja u tom regionu. Tako nešto podrazumeva primenu tihe, ponekada i veoma glasne i nedvosmislene diplomatije. Imam razumevanja za takvo poimanje stvarnosti, ali oni koji to čine ne shvataju razloge koji bi mogli motivisati takav pristup“, rekao je Kantrimen.
Kantrimen je za Glas Amerike govorio na marginama debate u Vašingtonu, koju je nevladin Atlantski savet organizovao po četam haus pravilima sa pripadnicima civilnog sektora i novinarima sa severa Kosova o mogućnostima deeskalacije.
Smirivanje napetosti, prema objavi kosovskog premijera Aljbina Kurtija, bilo je i predmet razgovora sa posrednikom EU Miroslavom Lajčakom tokom simpozijuma posvećenog grčkim filozofima u Grčkoj.
„Održao sam dug razgovor posrednikom za dijalog Miroslavom Lajčakom na marginama 25. simpozijuma SIMI na Kritu o deeskalaciji tenzija i normalizaciji odnosa sa Srbijom. Ostajemo posvećeni. Vreme je bilo daleko toplije od naše diskusije“, napisao je Kurti na društvenoj mreži Tviter.
Predstavnici civilnog društva sreli su se sa više američkih senatora kao i sa specijalnim predstavnikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom pred njegovo obraćanje u Senatu.
Trenutna perspektiva dijaloga Kosova i Srbije ostaje u senci očekivanja narednog susreta pregovarača što je posrednik u dijalogu, evropski diplomata Lajčak, bez mnogo detalja pomenuo u objavi na društvenoj mreži Fejsbuk, opisujući svoje nedavne diplomatske aktivnosti.
Podsetimo, međunarodna zajednica predvođena Evropskom unijom i Sjedinjenim Džavama, od Kosova i Srbije traži hitnu deeskalaciju, održavanje novih izbora na severu Kosova uz garantovano učešće srpske zajednice, kao i početak rada na uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom u okviru dijaloga kojim posreduje Unija.
U kolikoj meri je ispoljena spremnost kosovskih vlasti, koju je podržao i visoki predstavnik Evropske unije Žosep Borelj, dovoljna za iščekivanu deeskalaciju i kakva bi trebalo da bude reakcija Beograda?
Milica Andrić Rakić, iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa sa sedištem u Severnoj Mitrovici, uverava da je ipak potrebno učiniti mnogo više.
„To što je dogovoreno suštinski ne rešava stvar dugoročno. Od septembra kriza bi se mogla povratiti – jer dogovor o, kako su ga označili, prvim koracima ka deeskalaciji, zaista nije i deeskalacija. To je premeštanje policajaca iz opština, gde su bili manje vidljivi, na druga mesta unutar tih opština gde će biti upadljivije njihovo prisustvo – čime se potencijalno stvara nova neuralgična tačka u kojoj bi moglo doći do tenzija između policije i građana. Situacija bi mogla biti delimično primirena – ali ne i suštinski“, rekla je Andrić Rakić za Glas Amerike.
Uverena je i da ponovljeni izbori u opštinama na severu Kosova, uz garantovano učešće srpske zajednice, neće rešiti ništa ukoliko se pripadnici kosovske policije u potpunosti ne povuku sa severa Kosova – jer izazivaju zabrinutost i nelagodu građana srpske nacionalnosti.
„Građani neće izaći i dati veći legitimitet izborima, čak i ako bude bilo srpskih kandidata. Radi se o koraku koji je potreban da bi se sprečile potencijalno loše odluke koje bi dodatno mogle da podignu napetosti, poput one da se otvori most koji spaja južnu i severnu Mitrovicu, na šta srpska zajednica nije spremna zbog strahovanja po sopstvenu bezbednost“, kaže sagovornica Glasa Amerike.
Napetosti između Kosova i Srbije i na severu Kosova eskalirale su kada su nesrpski gradonačelnici, izabrani na glasanju koje je bojkotovala srpska zajednica, uz asistenciju kosovske policije, pokušali da uđu u opštinske kancelarije u tri opštine sa srpskom većinom: Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.
Usledili su protesti srpske zajednice, koji su u jednom trenutku eskalirali i u sukobe sa pripadnicima međunarodnih mirovnih snaga koje na Kosovu predvodi NATO (KFOR). Napetosti su dodatno osnaživali naizmenični potezi Beograda i Prištine – koji su nailazili na kritike međunarodne zajednice.
Zapad je uložio diplomatske potencijale i, uz angažman Miroslava Lajčaka i zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijela Eskobara, nastojao da približi stavove lidera Kosova i Srbije.
Sanja Sovrlić, novinarka Televizije N1 poreklom sa Kosova, smatra da bi, osim konkretnih poteza kosovskih vlasti, deeskalaciji doprinela i promena u načinu na koji zvanični Beograd komunicira o problemima kosovskih Srba.
„Imamo zapaljive poruke, ili pak one koje ne govore na pravi način o problemima koje građani imaju. Beograd je kasno reagovao na problem specijalnih jedinica na severu Kosova. Prošle godine su bile uklonjene barikade, a zahtev za njihovim povlačenjem nije bio ispunjen. Trebalo bi više da čuje glasove Srba sa Kosova, ne samo one koji dolaze od Srpske liste, već i sve druge – kako bi u pregovorima mogao da ukaže na njih. Nažalost, Srbi Kosova nisu politički faktor u dijalogu i nisam sigurna koliko se njihov glas na pravi način čuje“, ukazuje za Glas Amerike Sovrlić.
„Priština i Beograd treba da poslušaju međunarodnu zajednicu – koja se ozbiljno bavi odnosima dve strane već decenijama“, ocenjuje za Glas Amerike Isak Vorgučić, izvršni direktor Radija Kim čije je sedište u Čaglavici nadomak Prištine.
„To je sve prilično jasno i izvodljivo, samo kada bi bilo volje sa jedne i druge strane da se to sprovede. Cilj je normalizacija odnosa, a ne priznanje Kosova od strane Beograda, niti bilo šta slično. Cilj je da se odnosi normalizuju i da ljudi koji žive na Kosovu mogu normalno da funkcionišu, putuju kroz Srbiju – a kosovski Srbi da normalno žive i rade. I da gaje podjednake veze sa Prištinom i Beogradom“, ukazuje Vorgučić.
Sagovornik Glasa Amerike ocenjuje kao nemoguć scenario prema kom Kosovo i Srbija ne bi postigli dogovor koji bi otvorio put normalizaciji odnosa sve strane.
„Dogovor će se sigurno postići. Mora da se postigne – jer je to jedino rešenje“, zaključuje u izjavi za Glas Amerike Vorgučić.
