Sagovornica KoSSev-a poručuje da smo konstantno u vanrednom stanju, te da se ide iz krize u krizu.
„Dogodio nam se umor, gubitak nade, čekanje, vraćanje nade, a pre svega neizvesnost – kada se mi probudimo i ne znamo šta nas danas čeka, šta nas čeka za pet minuta, a to traje i traje. Takav jedan kontinuitet uzima danak, svi smo polako počeli da sagorevamo“, kazala je Fićović.
Ukazuje na prazne ulice i utihnuo grad – Kosovsku Mitrovicu, te „tihu jezu“ koja podseća na „neke teške godine u prošlosti“.
U jeku krize na Severu, Fićović poručuje da se bezbednije osećala u posleratnom periodu, uprkos tome što su tada bili ozbiljniji sukobi.
Naglašava da retorika iz Prištine i Beograda ne doprinosi smirivanju tenzija.
Čini mi se da sam se i ja umorila. Ljudski je, ne možemo da pumpamo lažni optimizam.
Naglašava da nije pesimista, već da je realna:
„Neizvesnost se pretvara u brigu, a ona izaziva različite emocije koje bi psiholozi tumačili kao poremećaje… Napetost nas je sve stigla i polako krenula da nas gasi“, dodala je.
Fićović ne vidi kod mladih ljudi želju da ostanu na Kosovu, već uočava zabrinutost ljudi, koja se povećala nakon izlaska iz institucija.
Situaciju u kojoj se nalaze Srbi na Severu Kosova upoređuje sa životom Srba koji žive južno od Ibra, podsećajući da ove sredine mnogi nazivaju enklavama.
I dok je nekada Sever za njih bio „tačka slobode“ i mesto gde „slobodno dišu“, Fićović poručuje da se oseća kao da i ona sada živi u enklavi.
„Ne osećam se dovoljno komforno da sednem u auto i krenem na put… Počinjem da razumem kako je našim ljudima bilo u proteklim godinama u Gotovuši, Štrpcu, Gračanici“, poručuje Fićović.
Ipak, poručuje da ima nade.
„Kako dani prolaze i kako imamo zatišje na par dana, nada se polako vraća. Kada izađem u grad vidim decu i ljude i tu energiju, odjednom shvatam da ima nade“, kazala je.
Fićović ujedno kaže da je velika privilegija i radost živeti na Kosovu, odnosno u svom rodnom kraju.
„Bez obzira na to što je nekima mnogo bolje i na zapadu, velika je privilegija i radost živeti ovde. Zaista verujem da ću sa istim žarom, ali možda malo spokojnija govoriti. Mislim da je stvarno privilegija i da nigde nije lepše nego u svom gradu, u svojoj sredini, sa svojim ljudima, a u druge sredine možete uvek da otputujete“, kazala je.
Ipak, dodaje:
„Ukoliko ta privilegija postane opterećenje za vas, ugrožava vam mentalno i fizičko zdravlje, onda i psiholozi kažu – promenite sredinu“.
