Odnosi Srbije i Kosova napetiji su nego što su bili godinama, Vašington upozorava da bi kriza mogla da eskalira u regionalni sukob, a Evropska unija Kosovu preti sankcijama. Tako trenutnu situaciju opisuje Zidojče cajtung.
Novinar lista Tobijas Cik objašnjava nemačkim čitaocima da „pokušaji posredovanja EU i SAD imaju za cilj da Prištinu ubede da formira Zajednicu srpskih opština, a Beograd da de fakto prizna nezavisnost Kosova“, prenosi Dojče vele.
Premijer Kosova Aljbin Kurti na to kaže da je na sastanku s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u martu izneo nacrt s ključnim uslovima: „Mora se priznati ustavnost naše republike. Zajednica opština ne sme imati izvršnu vlast i ne sme se stvarati dodatni nivo vlasti. Ali, čim se pomene Ustav Republike Kosovo, gospodin Vučić ne želi ništa da čuje o tome.“
„Ne mislim da sam tvrdoglav, ja sam principijelan“
„Kada sretnem gospodina Vučića“, kaže Kurti, „uvek mi se čini kao da želi da se vrati u prošlost: ponekad u 1999. kada smo oslobođeni, ponekad pre 2008. kada smo proglasili nezavisnost, a ponekad i pre 27. februara ove godine, kada je rekao ’Da’ sporazumu koji je EU predstavila u Briselu, a koji onda ipak nije potpisao“, rekao je Kurti.
Na opasku nemačkog novinara da ga zapadne diplomate smatraju teškim partnerom i da ga optužuju da je tvrdoglav, Kurti odgovara: „Ne mislim da sam tvrdoglav, ja sam principijelan. Politika se ne može posmatrati izolovano od etike i vrednosti.“
Kurti zatim dodaje da je poslušao „međunarodne prijatelje i partnere“ u vezi s odlaganjem izbora, kao i sa premeštanjem polaganja zakletve gradonačelnika na drugo mesto, „da bi izbegli trijumfalne scene“. Ali, kako pita, „gradonačelnik mora da odlazi u svoju kancelariju – ili bi trebalo da obavlja svoju funkciju preko Zuma?“
Na pitanje kako ocenjuje to što „Evropska unija Kosovu preti sankcijama, dok je upadljivo blaga prema Beogradu“, Kurti odgovara: „Naši prijatelji u EU i SAD imaju mala očekivanja od Beograda. Zato je svaki njihov pozitivan gest precenjen i naduvan. Istovremeno, srednjoročno polažu velike nade u Srbiju. Takva politika stvara bezbednosne probleme za sve susede Srbije.“
Nemački novinar primećuje da, „prema jednom tumačenju EU i SAD žele da iskoriste svoju dobronamernu politiku kako bi Vučića odvojili od njegovih bliskih veza s Putinom i tako bliže vezali za“. Premijer Kosova na to ocenjuje da bi „tako nešto moglo da funkcioniše s demokratom, ali ne i sa autokratom. Autokrata će svaki čin velikodušnosti ili tolerancije videti kao znak straha ili slabosti“. Zato će se, kaže, „misleći da će ustupcima privoleti gospodina Vučića da se okrene Zapadu – postići upravo suprotno“.
„Srbija da prizna Kosovo i suoči se sa zločinima“
„Nismo mnogo postigli“, kaže Aljbin Kurti o dosadašnjem toku dijaloga: „Posle višečasovnih razgovora o osnovnom sporazumu, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost (Žozep) Borel je 18. marta objavio: ’Imamo dogovor.’ A 24. aprila gospodin Vučić je na konferenciji za novinare izjavio da je prihvatio dogovor samo kao koncept, a ne kao sadržaj. Kasnije je obavestio Berlin, Pariz i Vašington da namerava da primeni samo delove sporazuma“, kaže Kurti.
I na kraju, na pitanje da li je između njega i Beograda uopšte moguće pravo poverenje, s obzirom na to da je kao studentski vođa neko vreme bio u zatvoru u Srbiji, Aljbin Kurti odgovara da „potpunog poverenja ne može biti dok nas Srbija ne prizna kao nezavisnu državu i dok se ne suoči sa zločinima koje je počinila tokom rata.“
