Predstavnici kabineta specijalnog predstavnika Evropske unije (EU) za dijalog Miroslava Lajčaka podneli su izveštaj pred diplomatama država članica EU o poseti Prištini i Beogradu. Lajčak je tamo bio ove nedelje sa američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom.
Kako je više izvora sa rasprave potvrdilo za Radio Slobodna Evropa (RSE), zbog nepoduzimanja koraka ka deeskalaciji, jedina neposredna mera koja bi se mogla preuzeti u bliskoj budućnosti protiv kosovskih vlasti jeste otkazivanje sastanka Evropske komisije i Kosova u jednom potkomitetu u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Moguće otkazivanje ovog susreta bi bio način da se iskaže nezadovoljstvo Brisela prema Prištini, zbog nepoštivanja međunarodnih zahteva koji se odnose na deeskalaciju situacije na severu Kosova.
Evropski i američki izaslanici su u izveštaju ocenili „teškim“ razgovore sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti).
Lajčak i Eskobar su preneli kosovskom premijeru međunarodne zahteve koji uključuju povlačenje specijalne policije i novoizabranih gradonačelnika iz opštinskih objekata na severu te organizovanje novih lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova.
Prema diplomatskim izvorima, premijer Kurti je izrazio spremnost da nastavi razgovore o merama koje vode ka deesaklaciji ali je „oklevao da potvrdi spremnost“ da odmah povuče specijalnu policiju sa pomenutih lokacija.
Sa druge strane, tokom izveštavanja pred predstavnicima država članica EU je navedeno da je prilikom razgovora u Beogradu predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio spremnost da ubedi lokalne Srbe da učestvuju na izborima, „ali pod određenim uslovima“.
Nisu izvesne neke druge mere
Moguće poništavanje odluke o viznoj liberalizaciji za Kosovo, koja stupa na snagu 1 januara 2024. godine, nije među opcijama, potvrđeno je za RSE iz više diplomatskih izvora.
Kako se saznaje, većina država članica EU smatra da bi takav korak bio preuveličan i kontraproduktivan, te bi bio protiv građana Kosova, a ne protiv onih čiji postupci nisu u skladu sa očekivanjima EU.
Takođe je, prema izvorima RSE, bilo govora i o mogućnosti zamrzavanja nekih programa EU za Kosovo, što takođe nije naišlo na podršku velike većine država članica.
Kako je došlo do ove situacije?
Do nemira na severu Kosova je došlo nakon što su izabrani gradonačelnici, kosovski Albanci, ušli u opštine objekte na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo. Kosovski Srbi su bojkotovali lokalne izbore koji su održani 23. aprila i kao rezultat ovih izbora na čelo opština su izabrani predstavnici političkih partija kosovskih Albanaca. Izlaznost na ovim izborima je bila samo 3,5 odsto.
EU nije osporila legalitet ovih izbora, ali je poručila da oni ne „nude trajno rešenje“ za sever Kosova.
U nemirima na Kosovu krajem maja povređeno je oko 30 pripadnika NATO-ovih mirovnih snaga i srpski demonstranti sa severa Kosova. Za nemire na severu Kosova, EU, ali i Sjedinjene Američke Države, su odgovornost prebacile na kosovsku vladu.
Države članice EU su 3. juna posebnim saopštenjem poručile da će neuspeh u smirivanju situacije na severu Kosova imati negativne posledice. EU spremna da tim povodom sprovede odlučne mere, navodi se u saopštenju 27 zemalja članica EU, objavljenom 3. juna 2023. godine.
Od zvanične Prištine se zatražilo da postupi na neeskalirajući način i da odmah obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu Kosova, da novoizabrani gradonačelnici u četiri opštine na severu privremeno obavljaju svoje dužnosti u drugim prostorijama mimo opštinskih zgrada, te da treba što je pre moguće raspisati prevremene izbore.
Zbog neispunjenja Ohrida, ništa od donatorske konferencije
Osim simbolične mere na račun kosovskih vlasti zbog toga što ne poduzimaju mere za deeskalaciju situacije na Kosovu, tu je još jedna mera, ovaj put protiv obe strane u dijalogu – zbog neprimene ohridskog dogovora kosovskog premijera i predsednika Srbije.
Države članice EU su saglasne da u ovom trenutku nema prostora za razgovore o organizovanju donatorske konferencije za Kosovo i Srbiju, koja se predviđa dogovorom koji su lideri postigli 27. februara u Briselu i u aneksu o primeni, koji je usaglašen 18. marta u Ohridu.
U tekstu dogovora se predviđa organizovanje donatorske konferencije, 150 dana nakon postizanja saglasnosti, kako bi se uspostavio finansijski paket za Srbiju i Kosovo, ali bi do isplate došlo jedino nakon što se utvrdi da su sprovedene sve tačke dogovora.
Budući da ni jedna strana nije primenila ni jednu od tačaka, nema raspoloženja u ovom trenutku, za održavanje donatorske konferencije.
Predstavnici više država članica su povodom ovog podvukli da za skidanje sa agende planove o donatorskoj konferenciji odgovornost leži na obe strane, jer ni Priština ni Beograd nisu počeli sa primenom dogovora iz Ohrida i Brisela.
Kosovo i dalje nije primenilo ključnu obavezu sporazuma, koja se odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić je, neposredno nakon sastanka u Ohridu, potvrdio da Srbija neće primeniti sve tačke postignutog dogovora, pogotovo one koje se odnose na tačku 4 ovog dogoora, koja predviđa da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodne organizacije. Srbija je u maju glasala protiv aplikacije Kosova za prijem u Savet Evrope.
