„Novi nacrt zakona ima 130 članova i 21 poglavlje. Preporuke EU su ugrađene. Dobili smo i oko 50 preporuka od CIK. Dobili smo preporuke i od poslaničkih grupa. Dijaspora će prvi put imati priliku da glasa na tri načina, jedan od njih i fizički u diplomatskim predstavništvima. Ovo je veliki korak koji jača i našu vezu sa dijasporom“, rekao je on.
Dodao je da će Panel za žalbe i predstavke biti deo Sudskog saveta Kosova.
Nacrt zakona su podržale poslaničke grupe Samoopredeljenja, Demokratske partije Kosova, Demokratskog saveza Kosova i Alijanse za budućnost Kosova.
U ime Vlade Kosova je premijer Aljbin Kurti takođe podržao nacrt zakona, a u toku je rasprava o njemu.
NVO ocenjuju da u nacrtu Zakona o izborima ima izmena koje narušavaju izborni integritet
Šest organizacija civilnog društva sa Kosova je ocenilo da novi Nacrt zakona o opštim izborima, koji se razmatra u kosovskom parlamentu, osim tehničkih detalja, sadrži i izmene za koje smatraju da, s jedne strane, narušavaju izborni integritet, a s druge strane, ne bave se pitanjima koja bi poboljšala nivo demokratskog predstavljanja na Kosovu.
U pismu koje su podržali Demokratija za razvoj, Grupa za pravne i političke studije, Demokratski institut Kosova, Kosovski institut za pravo, Pokret FOLJ i Organizacija ČOHU, navodi se da su neke promene problematične, a odnose se na integritet kandidata, nezavisnost CIK-a i glasove kandidata.
U pismu se navodi da je pravna podobnost kandidata među najštetnijim izmenama u okviru nacrta zakona, čime se, prema njima, ozbiljno narušava izborni integritet.
„Predloženim izmenama, pravo da se kandiduju neće imati samo oni koji su osuđeni na efektivnu kaznu zatvora od jedne ili više godina, izjednačavajući kriterijume za kandidovanje sa onim za gubitak mandata. Ovom odredbom se snižava standard prijavljivanja kandidata i sužava opseg ograničenja nemogućnosti kandidovanja, čime se daje mogućnost da kandidati koji su osuđeni na uslovnu, novčanu ili efektivnu kaznu zatvora kraću od godinu dana budu deo izborne trke“, navodi se u pismu.
Ističu kao još gore to što nacrt zakona ne uzima u obzir činjenicu da se pravosudni sistem Kosova izdvaja po niskoj kaznenoj politici, jer je, kako je navedeno, samo u poslednje dve godine više od 80 odsto lica umešanih u krivična dela korupcije, osuđivano samo uslovno, novčanom kaznom ili efektivnim zatvorom kraćom od jedne godine.
„Svi ovi pojedinci bi potencijalno mogli da budu kandidati ili poslanici u budućnosti, ozbiljno narušavajući integritet, ali i imidž Skupštine“, navodi se u pismu.
Novi nacrt zakona, kako navode, ugrožava i nezavisnost Centralne izborne komisije (CIK), budući da se kaže da je predviđena mogućnost razrešenja predsednika ili članova CIK-a na predlog dve trećine članova CIK-a, u slučajevima narušavanja statusa ili integritet institucije.
„Ove promene nisu u skladu sa preporukama misije EU, niti sa međunarodnim standardima, jer umesto da se utvrdi koje su to okolnosti ili radnje koje predstavljaju narušavanje statusa ili integriteta, vršena je politizacija kraja mandata, što će oslabiti poverenje javnosti u ovu instituciju“, navodi se u pismu.
Za te organizacije problematično je povećanje preferencijalnog glasa na 10 kandidata, koliko je bilo na izborima 2007.
U pismu se navodi da su birači, prema zvaničnoj statistici i drugim merenjima, u proseku imali oko 3 preferencijalna kandidata u preferencijalnom glasu od 5 kandidata, dok je na izborima 2007. glasalo samo oko 5 kandidata od 10 preferencijalnih glasova koje su imali na raspolaganju.
„Ova promena može biti kontraproduktivna u odnosu na izbegavanje grupa od pet kandidata koje predlažu određeni subjekti. Udvostručenje preferencijalnog glasa udvostručiće vreme prebrojavanja, kao i povećati potencijal za manipulaciju voljom građana od strane poverenika, posebno u slučajevima kada će birači označiti manje od 10 kandidata“, navodi se u pismu.
Dodaje se da će novina u izbornom procesu na Kosovu biti po novom nacrtu zakona prebrojavanje glasova kandidata u Opštinskom centru za brojanje.
„Usled nepravilnosti i problema sa prebrojavanjem glasova kandidata političkih subjekata, predviđena je centralizacija procesa prebrojavanja njihovih glasova u svakoj opštini. Iako je potrebno testirati u praksi, ovaj oblik prebrojavanja može biti praćen problemima u pogledu poverenja javnosti u rezultate – počev od činjenice da će se glasačke kutije otvarati dva puta radi prebrojavanja. Isto tako, činjenica da može doći do grešaka u prebrojavanju glasova političkih subjekata, može da parališe rad timova za prebrojavanje“, navodi se u pismu.
Ističe se da su cenzus za nezavisne kandidate i model rodne zastupljenosti veoma bitna pitanja, ali se navodi da nisu uopšte obrađena u okviru nacrta zakona.
„Dok nezavisni kandidati moraju da osvoje 5 odsto glasova da bi dobili mandat, sa istim procentom, političke stranke i koalicije osvajaju 6 poslaničkih mesta u Skupštini, čime se postavlja ustavna dilema za diskriminaciju“, dodaje se u pismu.
Potpisnici pisma smatraju da bi, imajući u vidu standarde mnogih zemalja, trebalo da dođe do smanjenja cenzusa za kandidate na 1 odsto, ili do prirodnog praga, čime se garantuje nediskriminacija.
