U intervjuu za današnji Fajnenšel tajms (FT), Šalenberg je ocenio da EU ne bi trebalo da dozvoli jačanje ututicaja Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu već da pošalje signal da su te zemlje deo evropske porodice ukazao je.Kada je reč o Srbiji podseća se da su pregovori o pristupanju počeli 2014. godine, ali je napredak zaustavljen.
„Ništa se ne pomera za narod“ Srbije, rekao je Šalenberg.
„Prvi put imamo istraživanja u Srbiji gde relativna većina više nije za Evropsku uniju. To bi trebalo da uključi sva naša zvona za uzbunu. Gubimo ih“, dodao je.
Šalenberg je ocenio da je od suštinske važnosti da se Ukrajina i Bosna i Hercegovina usidre u orbiti EU kako bi se suprotstavile ruskom uticaju.
Jačanje stabilnosti u oba regiona – i u istočnoj i u jugoistočnoj Evropi – podjednako je važno.
“Naš geostrateški seizmograf radi u oba smera“, kazao je on.
FT podseća da će lideri EU na samitu sredinom decembra odlučiti da li da formalno odobre početak pregovora o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom, što je korak koji može da blokira bilo koja prestonica, i razmotriti napredak ka proširenju bloka na čak 35 članova.
Evropska komisija je ranije ovog meseca preporučila početak pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, ali je za BiH rečeno da bi pregovori trebalo da počnu „kada se postigne neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo“.
Napredak Bosne koče, između ostalog, secesionističke pretnje Milorada Dodika, proruskog lidera Republike Srpske, autonomnog entiteta sa većinskim srpskim stanovništvom koji se proteže na otprilike polovinu teritorije Bosne, piše FT.
Šalenberg je rekao da bi bila „geostrateška katastrofa“ da Komisija posmatra Zapadni Balkan „kroz lupu, a Ukrajinu kroz ružičaste naočare“.
„Ne možete imati neke grupe na brzoj traci, druge na servisnoj“, rekao je.
Mađarski premijer Viktor Orban signalizirao je da bi mogao blokirati početak pregovora o pridruživanju sa Ukrajinom u znak protesta zbog toga što Brisel nastavlja da uskraćuje Budimpešti udeo u fondovima zbog zabrinutosti za vladavinu prava.
I druge zemlje brinu zbog proširenja.
Na pitanje da li Austrija razmatra da stavi veto na početak pristupnih pregovora sa Ukrajinom, ako i Bosni ne bude dato zeleno svetlo za pregovore, Šalenberg je rekao da razgovori „već idu u dobrom pravcu“.
„Ali… hajde da ne stvaramo problem u regionu koji čeka 20 godina i da im ne postavljamo još jednu prepreku. Kao što je rekao (albanski premijer) Edi Rama, ako ga dobro citiram, da li moramo da započnemo rat na Balkanu da bismo privukli vašu pažnju?“, dodao je.
Šalenberg je ocenio da će debata biti „veoma burna“ dodajući da želi da „signali budu jednaki u oba smera iz geostrateških razloga“, ukazao je.
Šef austrijske diplomatije je snažan zagovornik postepenog proširenja, pri čemu su zemlje kandidati integrisane u sektorske programe i politike pre punopravnog članstva. EU je neophodan drugačiji pristup u odnosu na prethodne talase proširenja 2004, 2007. i 2013. kada je bilo binarno pitanje unutra ili van, smatra on.
Ako se zadrži stari pristup,“Ukrajina verovatno nikada neće biti deo toga… u određenoj meri“, rekao je Šalenberg.
Naveo je da bi pristupanje „u delovima“ pomoglo da se zemlje kandidati vežu za EU pre punog pristupanja i kao primer navepo pristup poljoprivrednim subvencijama.
„Možemo li zamisliti proširenje bez poljoprivredne politike? Da, možemo“, rekao je on i dodao da bi za nove članove mogli važiti dugi prelazni rokovi.
Šalenberg je takođe rekao da EU ne bi trebalo da dozvoli Rusiji i Kini da izgrade svoj uticaj u regionu, uključujući i infrastrukturne projekte koje treba da finansira Brisel.
„Moramo da pošaljemo signal trećim licima: ove zemlje su naše, one su deo naše porodice“, ukazao je.
