„Sve ono što je veština, dostignuće zapadne umetnosti, možete videti ako stanete napolju ispred i oko Dečana. A sve ono što vidite iznutra, to je dostignuće pravoslavnog istoka i tu se zagrlila ta veština sa toplinom. Takvi bi trebali i mi da budemo“, dodao je episkop.
On je istakao značaj Kosova za Srbe.
„Nema boljega mesta za nas, pravoslavne Srbe, na kojem smo mogli danas biti. Nema boljega mesta na kojem smo mogli čuti ovo jevanđelje, jevanđelje koje kaže da nije veći sluga od gospodara. ‘/Ako mene goniše i vas će goniti’. Nema boljeg mesta, braćo i sestre, od Kosova i Metohije gde smo se danas sabrali sa svih krajeva i strana sveta verovatno gonjeni, praćeni, potiskivani onom podsvesnom ljudskom težnjom da saznamo odakle smo, ko smo i kuda idemo“, rekao je u besedi vladika Grigorije.
Episkop dizeldorfski i cele nemačke je podsetio na život i odluke Svetog kralja Stefana Dečanskog.
„Sastali smo se ovde oko kivota Svetoga srpskog kralja Stefana Dečanskog, oko kivota u kome leži kralj koji je bio vitez i koji je sigurno znao da barata mačem, kao što su i drugi kraljevi u njegovvo doba znali. Ali, on je vratio mač u korice i čuo reč jevanđelja i rekao: ‘Neću biti vitez mača, nego vitez duha’. I to ne bilo kojeg duha, nego ću težiti da se ispunim duhom svetim“, naveo je on.
Vladika Grigorije je skrenuo pažnu vernicima na važnost svedočenja istine.
„Na prvom mestu je što je čovek bez duha mrtvac, ništa, prah i pepeo. Čovek ispunjen duhom, duhom svetim, on je svetlenik i svetitelj, on je svedok i svedočanstvo. Zato smo svi mi danas sabrani u ovom svetom hramu da zajedno sa ovim svetiteljima na freskama i sa našim mitropolitim koji predvodi ovu božansku službu. Ne, nismo tu samo da saznamo ko smo i odakle smo, nego da se uputimo tamo gde treba da idemo“, kazao je vladika Grigorije.
On je posebno istakao broj vernika koji su se danas okupili u Visokim Dečanima.
„Kada smo ulazili u ovu crkvu, braćo i sestre jutros, vladika Teodosije mi reče, pošto sam bio tik pored njega: ‘Nikad ovoliko naroda nije bilo da slavi’. I još dodade: ‘Što je veća nevolja, to je sve više naroda i sve je bolji narod’. A onda, kako je čovek logično biće, pomislih: Pa, stvarno bi trebalo da blagosiljamo naše neprijatelje, da ih blagosiljamo i da ih ne kunemo jer nas, evo, u ovaj čudesni i božanski hram uteraše“, kazao je vladika.
Slava manastira Visoki Dečani, koja se obeležava u čast svetog kralja Stefana Dečanskog, okupila je veliki broj vernika, a dečanski hram bio je mali da primi sve one koji su došli da se poklone ovom svetitelju i manastirskom ktitoru. Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije predvodio je svetu liturgiju, uz sasluženje vladike novobrdskog Ilariona, vladike budimljansko-nikšićkog Metodija, vladike dizeldorfskog i cele nemačke Grigorija i raško-prizrenskog Teodosija.
Na proslavi u Visokim Dečanima trojica jeromonaha iz Dečana i Prizrena, otac Petar, otac Nikita i otac Isidor unapređeni su u čin protosinđela.
Na bdeniju uoči praznika svetog kralja Stefana Dečanskog, vladika Teodosije zamonašio je dečanskog iskušenika Boža Kneževića, dajući mu monaško ime Amfilohije, po svetom Amfilohiju Makrisu, duhovniku sa ostrva Patmos.
