U delu izveštaja o Kosovu navodi se da „niske kazne, prevremeno i uslovno puštanje na slobodu, kao i neorganizovan nadzor posle toga, predstavljaju pretnju po bezbednost“.
U izveštaju se navodi i da su građani Kosova „potencijalne mete za regrutovanje od nasilnih ekstremističkih organizacija, etnonacionalističke ili verske orijentacije“.
Stejt department navodi i da je Kosovo 2022. godine nastavilo da vraća svoje građane iz kampova i centara u Siriji, i da je treća operacija repatrijacije izvedena u saradnji sa Albanijom i uz podršku SAD.
„Kosovo je do sada vratilo više od 120 svojih građana. Procenjuje se da je još 80 građana i dalje u kampovima za raseljena lica ili zatočeničkim centrima, ili na ratištima u Siriji“, navodi se u izveštaju.
Prema kosovskim zakonima, za dela terorizma i protiv ustavnog poretka predviđene su stroge kazne. Od 2015. na Kosovu je zabranjen i odlazak na strana ratišta, za šta je predviđena kazna do 15 godina zatvora.
U izveštaju piše i da „bezbednosna pitanja i politička nestabilnost na severu Kosova nastavljaju da ograničavaju sposobnost Vlade Kosova da proširi svoja ovlašćenja u tom regionu“.
„Misija NATO na Kosovu, KFOR, i Misija Euleks sarađivali su sa kosovskom policijom na promovisanju bezbednog okruženja i jačanju vladavine prava“, dodaje se.
U izveštaju se pominje i ocena Ambasade SAD u Prištini da je od početka ruske invazije na Ukrajinu, u februaru prošle godine, došlo do porasta dezinformacija na Kosovu i da se „sve više podstiče nasilna ekstremistička misao i međunacionalna polarizacija, što je doprinelo povećanju međuetničkih tenzija na severu Kosova“.
