Balje koja je i predsedavajuća skupštinske komisije za ljudska prava, ravnopravnost polova, nestala lica, žrtve seksualnog nasilja rata i peticije, navela je, povodom ranijih izjava najviših kosovskih funkcionera, da je tokom rata silovano više od 20 hiljada žena sa Kosova, da komisija za verifikaciju žrtava koju čine profesionalci pri Kabinetu premijera Kosova i dalje prima prijave, ali da postoji više razloga zašto se žene ne javljaju.
„Ja verujem da je cifra jako, jako velika, međutim mislim da postoji i jako veliki broj žena koje to neće ni da priznaju zato što su posle toga formirali svoje porodice zadržali to u sebi, imaju decu, žive normalno. One ne žele da svoje ime izlažu u tom smislu. Postoji veliki broj žena koje su umrle, jer je od rata do danas prošlo dvedesetak godina“, kazala je Balje, nadajući se da će silovatelji kad tad odgovarati za svoja nedela.
Dodala je da je u verifikacionom postupku zaštićen identitet prijavljenih osoba i da one, nakon procedure, na bankovnom računu dobijaju svaki mesec finansijsku nadoknadu odnosno kompenzaciju za pretrpljenu bol.
Od januara prijavljeno 2.000 slučajeva porodičnog nasilja na Kosovu
Komentarišući podatak da je od januara do sada zabeleženo oko dve hiljade slučajeva nasilja u porodici, među kojima je 90 odsto bilo nad ženama i devojkama, Duda Balje kaže da je zapravo taj broj daleko veći u stvarnosti, jer se ne prijavljuje policiji.
„Mnogo ima nasilja. Mi imamo problema oko toga da je kod nas porodica recimo nešto što je privatno“, rekla je Balje, te je naglasila da je to izuzetno složen i osetljiv fenomen.
I kada se slučaj prijavi, problemi ne nestaju automatski.
„Završi se tako da mi sad recimo imamo jednu žrtvu koja nema gde da ide i ako ja prijavim svog supruga trebam da ostanem u kući, da živim u kući nasilnika zajedno sa njegovom majkom i bratom i svim ostalim članovima i ja to ne uradim zato što nemam gde da odem sa decom i ako ga prijavim ja onda trebam da izađem iz kuće. Mi imamo sigurne kuće koje na jedan određeni period mogu da pomognu, a posle toga vi ste opet na ulici. Znači to je ekonomska zavisnost žene za muškarcem i jeste jedan od prvih razlog zbog čega se ne dešava prijavljivanje. Drugo, kod nas i dalje je važno šta će reći komšija, šta će reći prijatelji, kod nas se žene kriju da bi recimo svima ostalima okolo dale neku sliku normalne porodice u kojoj žive, a u stvari unutar kuće je sve nenormano. Godinu smo i započeli smrtnim slučajem. Vrlo je loše, a ova cifra jeste tolika i veća je u odnosu na prošlu godinu možda zbog toga jer mi puno pričamo i u neku ruku osnažujemo žene da se javljaju“, dodala je ona.
Bošnjaci bez stalnog zaposlenja u javnoj administraciji
Smatra da je nezaposlenost jedan od najvećih problema Bošnjaka koji jesu adekvatno zastupljeni u političkim strukurama, ali ne i kada je u pitanju zapošljavanje u javnom sektoru.
“Oni koji su za stalno zaposleni broj ih je jako mali, jako je malo ljudi. Kod nas Bošnjaci većinom žive u Prizrenu, putuju svaki dan od Prizrena do Prištine, što zna da bude problem. Zatim i sami konkursi, poznavanja albanskog jezika vrlo često zna da bude problem. I opet naravno taj nepotizam, koji uvek počinje od one vladajuće političke albanske partije: ili si sa nama, ili si protiv nas… Svi hoće državni posao zato što ne veruju u stabilnost privatnih poslova. Državni posao je jako važan i na kraju krajeva za onoga ko se školovao i ko smatra da ispunjava sve kriterijume i fer je da se bori za takav posao”, kazala je.
Nakon stupanja na snagu bezviznog režima od 1.januara sledeće godine očekuje da će veliki broj građana iskoristiti tu mogućnost, naročito u prvom talasu, a da će više odlaziti muškarci nego žene.
„Mislim da ljudi žele da odu zbog potrebe za stabilnošću, potrebe za, recimo, stabilnim zdravstvenim sistemom, za stabilnim obrazovnim sistemom za svoju decu, otići će. Možda malo njih trbuhom za kruhom, ali više njih za nekom stabilnošću, više njih za nekim boljim sutra, da ne brinu“, rekla je Duda Balje gostujući u Slobodno srpski.
