U zaključcima se navodi da će napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacija odnosa sa Prištinom nastaviti da određuju ukupni tempo pregovora o pristupanju Srbije EU.
Pozdravlja se napredak koji je Srbija postigla do sada u pristupnim pregovorima i navodi da se prihvata ocena Evropske komisije da Srbija održava nivo pripremljenosti za početna merila u klasteru 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast.
„Iako Savet pozdravlja dobar nivo pripremljenosti Srbije u pogledu ekonomskih kriterijuma, ohrabruje Srbiju da da dalji podsticaj privatnom sektoru ubrzavanjem strukturnih reformi javne uprave i upravljanja državnim preduzećima „, navodi se u zaključcima.
Beograd i Priština da u potpunosti poštuju i sprovode obaveze
Beograd i Priština pozivaju se da u potpunosti poštuju i sprovode sve obaveze, bez daljeg odlaganja i preduslova, što uključuje osnivanje Zajednice srpskih opština.
„Savet pozdravlja spremnost Srbije i Kosova da prihvate nacrt statuta koji je stranama predstavila EU kao posrednik, uz razumevanje da je potreban dalji rad na ovoj osnovi“, navodi se u zaključcicma.
Pozdravlja se Sporazum o putu normalizacije odnosa Beograda i Prištine i aneks za implementaciju ovog sporazuma, ali se izražava žaljenje zbog, kako se tvrdi, nedostatka primene ovog sporazuma kod obe strane, kao i drugih neizvršenih obaveza postignutih u u okvoru dijaloga.
Navodi da od Srbije očekuje da se angažuje u dijalogu, uz posredovanje EU „u dobroj veri i u duhu kompromisa“ kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum sa Prištinom o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU i bez daljeg odlaganja.
„Ovaj sporazum treba da se bavi svim ključnim otvorenim pitanjima i na taj način doprinese regionalnoj stabilnosti. Normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga su suštinski uslovi na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne mogućnosti u nedostatku napretka“, napominje se u nacrtu zaključka.
Od Beograda i Prištine, kako se dodaje, očekuje se da pronađu održivo rešenje za situaciju na severu Kosova, koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane.
Obe strane se pozivaju da nastave da kontinuirano ulažu napore za deeskalaciju, da se uzdrže od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle dovedu do tenzija i nasilja i zaustave retoriku koja izaziva podele.
Posledice u slučaju neuspeha
Upozorava se da će, u skladu sa zaključcima Evropskog saveta od 26. i 27.oktobra, postojati posledice u slučaju da se ne postigne uspeh po pitanju deeskalacije tenzija.
„Savet pozdravlja što je Srbija preduzela neke korake u pravom smeru, uključujući javno podsticanje kosovskih Srba da učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova“, napominje se u zaključcima i poziva Srbija da podstakne Srbe na KiM da se vrate u kosovske institucije.
Kada je reč o incidentima na Kosovu, ocenjuje se da ne postoji opravdanje za nasilje i snažno se osuđuju „nasilni akti demonstranata kosovskih Srba“ na građane, snage Kfora, organe za sprovođenje zakona i medija 29. maja, kao i „nasilni napadi“ na kosovsku policiju 24. septembra.
Od Srbije se očekuje da u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere da se počinioci uhapse i brzo privedu pravdi i izražava se žaljenje jer, kako se tvrdi, Srbija nije preduzela dovoljno akcije u tom pogledu.
Izražava se i zabrinutost zbog, kako se tvrdi, ponovljenog gomilanja vojnih snaga Srbije u blizini teritorije KiM i konstatuje naknadno smanjenje trupa i opreme.
Važne reforme
Ističe se i važnost snažne političke volje i doslednosti u sprovođenju reformi u vezi sa EU kako bi se postigao „strateški izbor Srbije za pridruživanje EU“.
Savet pozdravlja ukupan napredak koji je Srbija postigla do sada u pristupnim pregovorima, pri čemu su 22 od 35 pregovaračkih poglavlja otvorena i dva poglavlja privremeno zatvorena.
„Srbija treba da nastavi da se fokusira na ispunjavanje privremenih merila iz poglavlja 23 i 24 o vladavini prava“, poručuje se u nacrtu.
Pozdravlja se i blagovremeno usvajanje pet zakona kojima se primenjuju ustavni amandmani iz 2022. godine, ali se navodi da je potreban dalji rad i politička posvećenost da bi se sprovele reforme u osnovnim oblastima, uključujući pravosuđe.
Pozdravlja se i to što je Srbija zadržala svoju posvećenost u nizu inicijativa za regionalnu saradnju i ohrabruje Srbija da dalje jača dobrosusedske odnose i doprinosi stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu.
Navodi se da postoje „snažna očekivanja“ od Srbije da pojača napore ka potpunom usklađivanju sa zajedničkim spoljnim i bezbednosnim stavovima EU i restriktivnim merama, uključujući prema Rusiji i Belorusiji, „kao pitanje najvećeg prioriteta“.
Savet navodi i da je primio k znanju humanitarnu i drugu pomoć Srbije Ukrajini i pozdravio poboljšanu saradnju Srbije sa EU na sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU.
Vlast da se uzdrži
Srpske vlasti pozvao je da se „uzdrže od akcija i izjava protiv stavova EU o spoljnoj politici i drugim strateškim pitanjima“.
„Iako priznaje napredak u ovom pogledu, Savet nastavlja da naglašava potrebu da Srbija u potpunosti ispuni svoju obavezu da se uskladi sa viznom politikom EU“, dodaje se u nacrtu.
Od Srbije se traži i da nastavi da posvećuje posebnu pažnju punom poštovanju osnovnih prava, uključujući zaštitu najugroženijih grupa, kao nediskriminatorni tretman osoba koje pripadaju manjinama.
Navodi se da Srbija treba da pojača napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i izražava zabrinutost zbog, kako se tvrdi, ograničenog napretka u poboljšanju opšteg okruženja za slobodu izražavanja i nezavisnost medija“.
„Savet ohrabruje Srbiju da pojača napore na efikasnom sprovođenju akcionog plana medijske strategije“, dodaje se u nacrtu i ukazuje na važnost regionalne saradnje u rešavanju ratnih zločina i pitanja nestalih, kao i saradnje sa Međunarodnim rezidualnih mehanizmom za krivične sudove.
„Ne bi trebalo da postoji podrška osuđenim ratnim zločincima niti glorofikacija ili negiranje njihovih zločina“, dodaje se u zaključcima.
