Predsednik sudskog veća rekao je da je Apelaciono veće ocenilo da kombinovana kazna od 22 godine zatvora, računajući vreme provedeno u pritvoru, odražava ukupnost kriminalne aktivnosti Mustafe.
U žalbi je utvrđeno da je Mustafa imao direktnu nameru da počini protivpravno ubistvo, dajući pravo prvostepenom sudu da je „osoba koja se pominje kao žrtva protivpravnog ubistva ubijena u periodu od 1. aprila 1999. do kraja aprila 1999. o delovanju i nečinjenju gospodina Mustafe i njegovih potčinjenih“.
„Veće je utvrdilo da je od približno 1. aprila 1999. do približno 19. aprila 1999. godine u zatočeničkom kompleksu u Zlašu, koji je bio baza gerilske jedinice OVK u Zlašu, najmanje šest osoba lišeno slobode od strane pripadnika OVK koji su bili pod kontrolom i moći komandanta OVK gospodina Mustafe“, navodi se u obrazloženju.
Dodaje se da su Mustafa i drugi pripadnici tzv. OVK držali zatočenike u nehumanim i ponižavajućim uslovima zatočeništva i redovno ih zlostavljali, kako fizički tako i psihički, navodi se u saopštenju i dodaje da je prvostepeni sud utvrdio da je osoba koja je navedena kao žrtva protivpravnog ubistva ubijena u periodu od 1. aprila 1999. do kraja aprila 1999. godine kao rezultat radnji i propusta Mustafe i njegovih podređenih, prenosi Gazeta ekspres.
Apelaciono veće poništilo je skoro sve Mustafine primedbe na prvostepenu odluku, a predsednik suda je rekao da je Mustafa u nekim tačkama svoje žalbe „propustio da potkrepi svoje argumente relevantnim dokazima“, prenosi Gazeta ekspres.
Govoreći o „nedostacima“ u Mustafinoj prvostepenoj žalbi na presudu, glavni sudija je rekao da je „u drugim slučajevima Apelaciono veće odbacilo neke argumente, a da nije ispitalo njihovu suštinu“, kao i da je odbilo neke od prigovora Mustafe s obrazloženjem da ih on „nije iznosio na suđenju“.
Mustafa je 16. decembra 2022. prvostepeno osuđen na 26 godina zatvora zbog protivpravnog ubistva, proizvoljnog zatvaranja i mučenja.
Šta navodi optužnica
On se u četiri tačke optužnice, tereti za ratne zločine, odnosno za proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo, koje su vršili pripadnici takozvane OVK protiv lica zatvorenih na imanju u Zlašu, u regionu Goljak na Kosovu.
Prema optužbama, Mustafa i pripadnici tzv. OVK su od 1. aprila 1999. do pred kraj aprila 1999. godine, imali zajednički cilj da saslušavaju i zlostavljaju lica zatvorena na imanju u Zlašu.
Sudija za prethodni postupak potvrdio je optužnicu protiv Saljiha Mustafe 12. juna 2020. godine, a on se u pritvoru Specijalizovanih veća Kosova u Hagu nalazi od 24. septembra 2020. godine.
Suđenje Mustafi počelo je 15. septembra 2021. godine, a prvostepenom presudom od 16. decembra 2022. godine osuđen je na 26 godina zatvora, kao i reparaciju žrtvama u iznosu od 207.000 evra.
Na prvostepenu presudu odbrana je podnela žalbu, nakon čega je određen panel Apelacionog suda i žalbeni pretres je održan 26. i 27. oktobra ove godine.
