Do danas je, prema podacima Kosovske policije, sa KM na RKS tablice preregistrovano 4.200 automobila.
Kako je kazao zamenik direktora Policije za region Sever Veton Eljšani, na ulicama severa Kosova više neće biti dozvoljeno kretanje automobila sa oznakama KM, PR, GL, PZ, PE i ĐA. Ukoliko se takva vozila ipak naći na ulici biće tretirana kao neregistrovana.
„Zavisi od policajca kako će da postupa na ulici. Neće biti da mi odmah konfiskujemo kola. Policajac može da opomenu, a onda može da bude da ti dobijaš kaznu 150 evra, uzima ti se tablice, saobraćajna dozvola i puste se kola da idu kući. Za nas je važno da ta kola ne budu u cirkulaciji, a ako ga zateknemo na primer i bez, sa opomenom, dobio je kaznu i sve to, onda se kola konfiskuju i ici će u Carinu“, kaže Eljšani.
Međutim, bez obzira na preregistraciju, ostaje pitanje nerešenih vozačkih dozvola vlasnika koji su do sada posedovali KM tablice. Kako je rekao, i to pitanje će se rešiti, ali trenutno nema nikakvih odluka.
Krize zbog tablica
Dosadašnji zahtevi Vlade Kosova da Srbi preregistruju svoja vozila na RKS tablice na severu su uglavnom izazivali otpor, a često i incidente. Zabeleženi su brojni slučajevi spaljivanja automobila onima koji su se usudili da izvrše preregistraciju u prethodnim zahtevima kosovske vlade. Zbog tablica su Srbi napustili policiju, pravosudje i ostale kosovske institucije, postavljali su barikade, a sve je dovodilo i do krize u dijalogu Beograda i Prištine.
„Previše se nerešenih problema u dijalogu gomilalo i videlo se da se ide ka krizi. Problemi se nisu rešavli unutar dijaloga, a same tablice su odličan primer toga. Jedan od prvih stavova međunarodne zajednice je bilo da je preregistracija unutrašnji problem Kosova i da je to na Kosovu da reši kako želi. Nakon nekoliko meseci krize ispostavilo se da ipak nije unutrašnje pitanje Kosova i da mora da se pregovara i tek kada se napokon pregovaralo u dijalogu u vezi sa tim imali smo koliko toliko imali smo uspešne rezultate iz perspektive posrednika u dijalogu“, kaže Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative.
“Dakle, skidanje i izlazak iz srpskih institucija bezbednosti, ulazak u kosovske, izlazak iz njih, pravljenje vakuma, ulazak naoružanih snaga Prištine na sever, zauzimanje celog severa i onda jedan majstorski apsolutno tragikomički zaplet u Banjskoj, takođe izveden da se kaže „posle ovoga mi ne možemo ništa braćo, idem sad za Beograd“, kaže za Kim pozorišni reditelj i stanovnik severnog dela Mitrovice Nenad Todorović.
Iako po gradu skoro i da nema automobila sa KM tablicama, poruke „Nema predaje, KM ostaje“ i dalje podsećaju na iste. Te poruke, kao i one koje su građanima slali predstavnici vlasti u Srbiji i Srpske liste na Kosovu, dale su lažnu nadu građanima.
“Nažalost mnogi građani su bili prevareni od strane Srpske liste verujući da imaju interes, da je u njihovom interesu da se građanima obezbedi neki boljitak, to se ispostavilo kao netačno”, kaže Stefan Veljković iz Srpske demokratije.
Da su građani izmanipulisani slaže se i Milica Andrić Rakić. “Definitivno su podignuta očekivanja građana i javnosti dok je taj minimalni cilj Srbije bio upravo ovo da pošalje poruku da za sve što se dešava na severu mora da bude na pregovaračkom stolu”, rekla je ona.
Bez obzira na rezultat pregovora i prećutnu saglasnost vlasti u Beogradu, prelazak sa srpskih na kosovske registarske oznake građani u Severnoj Mitrovici doživljavaju kao poslednji korak ka potpunom ukidanju srpske državnosti na Kosovu. Za njih tablice nisu obično parče lima, ističe Todorović.
„Nije to parče lima, to je parče istorije, to je parče državnosti, mada ne znam, to su meni uvek bile smejurije, zato što se ovde radi o tragičnoj farsi koja je izrežirana davno u Briselu 2012., 2013.godine. Radi se o demontaži institucija Srbije na severu Kosova”, navodi on.
Za razliku od građana na severu Kosova, Srbi koji žive u sredinama južno od Ibra preregistraciju sa srpskih na kosovske tablice izvršili su bez otpora pre više od deset godina, najpre na neutralne KS, a potom i na RKS oznake. Iako su zahteve tadašnje kosovske vlade doživljavali kao primoravanje, vodili su se praktičnim razlozima, slobodno i bezbednije kretanje po čitavom Kosovu.
