U pismu koje je pre nekoliko dana poslala premijerka Brnabić, navodno u dve verzije, Srbija prvi put pismeno izražava rešenost da ne želi da primeni sve članove dogovora.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je i sam više puta izjavio da neće primeniti one delove sporazuma koji ugrožavaju nacionalne interese Srbije, ali zvaničnici u Briselu, uključeni u dijalog, smatraju da su te izjave „za domaću upotrebu“, i da će srpski predsednik ipak sve primeniti, kao što je obećao na mnogim prethodnim sastancima u okviru dijaloga.
„Srbija treba da zna da, nakon 17. dolazi 18. decembar i svi ostali dani za redom, a obaveze ostaju. Ovo neće tako lako proći kod zemalja članica EU“, rekao je za RSE jedan visoki evropski diplomata.
Diplomate u Briselu su zbunjene zašto je pismo upućeno na adresu Evropske službe za spoljnu akciju (EEAS), a ne predsedniku Evropskog saveta Šarl Mišelu, domaćinu samita EU-Zapadni Balkan, budući da je pismo predstavljeno kao rezerva na završnu deklaraciju sa samita.
Neki od njih smatraju da Srbija na taj način možda želi da izbegne posledice pisma.
Međutim, kako je za RSE potvrđeno iz više diplomatskih izvora, premijerkino pismo je odmah prosleđeno svim državama članicama EU i smatra se zvaničnim stavom Srbije.
Oni takođe kažu da pismo predstavlja prekretnicu, odnosno da se u zvaničnoj komunikaciji na relaciji Brisel-Beograd po prvi put koristi veoma oštar jezik.
Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije (DPC) ocenjuje da EU i Sjedinjene Države „očajnički žele“ da se pretvaraju da je sporazum iz Ohrida stvaran, da su se Srbija i Kosovo značajno obavezale na normalizaciju, uprkos, kako ističe, „ogromnim dokazima koji govore suprotno“.
„Već duže vreme je očigledno da je dijalog, de facto, propao i da se koristi samo kao mesto za upravljanje krizama. Ovim pismom Srbija, faktički, ozvaničava kolaps“, kaže Vogel za RSE.
„Sada prvi put imamo pismo najvišeg rukovodstva u kojem se navodi da oni odbacuju samu osnovu na kojoj je građen dijalog – cilj pronalaženja sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji koji podrazumeva, de facto, priznanje Kosova. Teško mi je da vidim kako EU i SAD mogu jednostavno da se vrate uobičajenom poslu nakon ovog pisma, iako sam siguran da će pokušati“, navodi Vogel.
Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova su Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti postigli na sastaku u Briselu 27. februara.
U Ohridu je 18. marta usaglašen Aneks o primeni dogovora. Međutim, sporazumi nisu potpisani, jer je to odbio Vučić.
Sporazum, između ostalog, potvrđuje poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova i Srbije, a član četiri koji je takođe sporan za Srbiju, predviđa da se Beograd neće protiviti članstvu Kosova ni u jednoj od međunarodnih organizacija.
Bez obzira na nedostatak potpisa, sporazum se smatra pravno obavezujućim za obe strane, od trenutka kada je postizanje sporazuma javno potvrdio visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel.
