Mere koje je EU uvela Kosovu nakon majskih sukoba u Zvečanu, predsednica Kosova Vjosa Osmani vidi kao nepotrebne te zahteva da se one što pre ukinu.
“Što se tiče 26. maja Kosovo je postupilo unutar svoje teritorije, nije nikoga osvajalo, nije nigde koristilo nasilje i nije ugrozilo nikoga i nije dovelo u opasnost nikoga da bi zaslužilo takve nepravedne I neproporcionalne mere“.
Kazala je da je sve što je od Kosova zatraženo i ispunjeno.
„Prvo se od Kosova tražilo da se stvori novi osnov za nove izbore a to je odavno urađeno, dakle, govorim o izborima za opštine na severu, da se stvori novi protokol o bezbednosti između Kosova I međunarodnih bezbednosnih institucija, Kfora i Euleksa, što je takođe urađeno i treće je da se obe strane vrate dijalogu, što se takođe dogodilo. Premijer Kosova je pružio I potpisivanje osnovnog sporazuma, mi smo pokazali smo punu posvećenost u ovom procesu. Ono što se tražilo od Kosova ka deeskalaciji situacije je već urađeno“.
Kazala je međutim, da se mere negativno odražavanju na građane Kosova kroz projekte i opštine. „Postoji tendencija da se te mere zloupotrebe i da se usmere na druga pitanja a ne zbog razloga zbog koga su uvedene. Ja sam osporila takav pristup na Samitu zemalja Zapadnog Balkana… To ima samo negativan efekat. Mere se moraju ukinuti jer je Kosovo ispunilo zahteve o deeskalaciji“.
Govoreći o briselskom sporazumu, ona je naglasila da je Kosovo konstruktivna strana u dijalogu ali da Srbija ignoriše sprovođenje sporazuma, te da je o tome, kako kaže, i pismeno obavestila međunarodnu zajednicu.
Bugarima dati status manjinske zajednice
Na konferenciji je bilo reči i o statusu Bugara na Kosovu, pa je Radev izrazio nadu da će ova zajednica steći status nacionalne manjine. O tome je kaže razgovarao danas i sa predsednicom Kosova.
„Mi u potpunosti razumemo koliko su složeni procesi zakonodavstva Kosova zato sam sa Osmani razgovarao da Bugari budu priznati kao zajednica i da se sprovedu prakse i da se Bugari uključe kao deo u konsultatitvnom veću za zajendice“.
Osmanijeva je kazala da je Kosovo multietnička država, te da se sastoji se od Albanaca i ostalih zajednica, te da niko nikoga ne sprečava da se samoidentifikuje kojoj zajednici pripada. „Načelo samoidentifikacije je međunarodno načelo.Ubrzo će se na Kosovu desiti popis stanovništva i tokom tog popisa potrudićemo se da budu najveći standardi. Svako ima individualnu slobodu da se popiše kao zajendica kojoj pripada“, kazala je Osmanijeva.
Ona je međutim, istakla da za to postoje i zakonske procedure, ali je takođe naglasila da Srbi ne učestvuju u radu Skupštine Kosova.
„Srpska zajenica bojkotuje parlament i ne učestvuje ni u kakvom glasanju, ali ja se nadam da sa koracima koje pravimo da će poslanici srpske zajendice da se vrate ubrzo u parlament i da će dati svoj doprinos u interesu zajendice kojoj pripadaju“, kazala je Osmanijeva.
Podrška članstvu u međunarodnim organizacijama
Kosovska predsednica je zatražila od bugarskog kolege pomoć i podršku Kosovu na putu ka članstvu u međunarodnim organizacijama, pre svega u priključenju Partnerstvu za mir, ali i članstvu u NATO, Savet Evrope i EU.
„Bugarska je među prvim državama koja je priznala Kosovo. Bugarska je podoržala Kosovo za članstvo u EU. Računamo na snažnu podršku Bugarske i u budućnosti“, navela je ona.
I bugarski predsednik je uzvratio na isti način. „Bugarska je jedna od prvih zemalja koja je 2008. godine priznala nezavisnost Kosova i u tom smeru možete da se nadate našoj pomoći u izgradnji moderne i demokratske države. U međunarodnim sistemima Bugarksa će pružati pomoć Kosovu ka članstvu u SE“, rekao je Radev naglasivši da je ova zemlja „jedan od motora za članstvo zemalja Zapadnog Balkana ka članstvu u EU“.
Bugarski predsednik Rumen Radev dočekan je na trgu u Prištini uz najviše počasti. Na Kosovu će boraviti i sutra, a posle Osmanijeve se sastao i sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.
