Tomislav Nikolić, Boris Tadić, Vojislav Koštunica, Saša Janković, Sergej Trifunović, Aleksandar Vučić, političari su koji su podneli ostavke na mesto predsednika stranke u poslednjoj deceniji.
Posle održanih decembarskih izbora njima su se priključili i Vuk Jeremić i Boško Obradović koji su podneli ostavke na mesta predsednika Narodne stranke i Dveri. Njima bi se, sudeći po izjavi u noći posle izbora, mogao priključiti i Ivica Dačić, dugogodišnji predsednik Socijalističke partije Srbije.
Osim u slučajevima Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića koji su podneli ostavke zbog funkcije predsednika, u svim ostalim slučajevima direktni ili indirektni razlozi su bili neuspesi na izborima. Ova, za politički život u Srbiji, retka pojava često se vezuje za formiranje novih partija i ponekad i za propast stranaka koje su lideri napustili.
Politički analitičar Dragomir Anđelković za N1 kaže da je u Srbiji ovakvo ponašanje neuobičajeno.
„U demokratskim zemljama ostavka lidera koji dožive neuspeh na izborima je najnormalnija stvar, nešto što građani očekuju. To je pitanje kodeksa, odnosno pravila ponašanja političara. U Srbiji lideri obično ne podnose ostavke dok god procenjuju da njihove stranke imaju vitalnost i da mogu da funkconišu čak i u uslovima poraza“, smatra Anđelković.
On ocenjuje da su se u slučaju NS i Dveri te stvari iskombinovale – i osećaj odgovornosti i okolnosti za dalje delovanje partije.
„Prostor za delovanje sada znatno sužen. Teško je da funkcionišete posle poraza kada ste van parlamenta, kada nemate finansije, kada imate očekivanja ljudi koji su pored vas na raznim nivoima“.
Partije za kratkoročnu upotrebu
Anđelković kaže da Srbija generalno ima problema sa partijama, odnosno onim čemu služe.
„Kod nas su partije za kratkoročnu upotrebu. Normalna demokratija počiva na partijskom kontinuitetu. Imate partije koje postoje dugo i gde se smenjuju lideri. Kod nas je obrnuto. Kod nas lideri prave partije koje posluže neko vreme i vrlo često, ne zažive. Imali smo i diskontinuitet partijskog života od 50 godina, a posle toga potrebno je vreme da se stvore iole održive partije što je i teško u političkom sistemu koji je prljav kao naš“.
Demokratska stranka je od ubistva premijera Zorana Đinđića promenila pet predsednika i neslaganjem među članovima pocepala se na preko petnaest novih političkih partija. Članovi DS više nisu nekadašnji predsednici Dragoljub Mićunović, Boris Tadić, Dragan Đilas.
Narodna stranka je pokazala sličnu tendenciju. Za šest godina postojanja iz Narodne stranke nastala su tri pokreta – „Da se struka pita“ Vladimira Kovačevića, „Srbija centar“ Zdravka Ponoša i najnoviji, „Narodni pokret Srbije“ Miroslava Aleksića.
Iako Narodna stranka ima u narodu prepoznatljivije članove, Anđelković smatra da će NS teško opstati.
„Ne dajem velike šanse za preživljavanje Narodne stranke posle ostavke Jeremića i svih ljudi koji su prepoznati kao vođstvo te partije, posebno jer je imala dva velka raskola. Odlazak Ponoša, a kasnije i Aleksića. Posle neulaska u parlament i ostavke Jeremića veliko je pitanje da li će moći da opstane. Kada se radi o Dverima veće šanse postoje da opstane. Ta partija je dugo funkcionisala kao nevladina organizacija. Mislim da ima šanse i da posle Boška Obradovića na neki način nastave da funkcionišu. Da grade budućnost kroz objedinjavanje raznih faktora na iovako usitnjenoj desnici“.
SPS gubi identitet
Govoreći o SPS Anđelković kaže da oni imaju kontinuitet, organizaciju i biračko telo.
„Tu je drugačija situacija u odnosu na Dveri i NS. Oni imaju kontinuitet i sa Savezom komunista i sa Miloševićem. Tu postoji čvrsta organizacija i biračko telo koje je relativno verno. Smanjuje se ali jezgro je opstalo. Konačno, ta partija ima i materijalne resurse. Ima ozbiljne nekretnine, sredstva za funkcionisanje. Još nisu ugroženi, nisu dovedeni u situaciju da se priča o njihovom nestanku, mada imaju veliku štetu“.
Anđelković smatra da je za SPS problem kurs partije, odnosno gubitak identiteta koji proizilazi kao posledica saradnje sa SNS.
„Njihovi potencijalni birači i sadašnji birači ne žele da budu stalno u senci Srpske napredne stranke i da budu u defanzivi. Doživljavaju sva moguća poniženja od Vučića i povlače se. Bez obzira na lidera, ako tako nastave oni će i dalje gubiti. Njima je jedina šansa da se revitalizuju, da pokažu da su stranka koja ima svoj stav i subjektivitet, jer ako se ponašaju kao levo krilo SNS zašto bi onda neko glasao za njih. Ipak pitanje da li oni imaju potencijalnog lidera koji ima hrabrosti da suštinski promeni politiku, da ne budu poltronska stranka u odnosu na SNS već da pribaju da nastupe sa određenom dozom političkog dostojanstva“, zaključuje Anđelković.
