„Umro je jutros u snu, u svojoj kući u Parizu“, izjavila je Obri, socijalistička gradonačelnica grada Lila.
Delor je bio ministar ekonomije u vreme Fransoe Miterana (1981-1984). Iako je bio veliki favorit u anketama za budućeg predsednika, odbio je da se kandiduje, i to njegovo spektakularno odricanje na televiziji videlo je 13 miliona ljudi.
„Ne kajem se, ali ne kažem da sam bio u pravu“, izjavio je Delor 2021. za časopis Puan (Le Point) i pojasnio „Previše sam se brinuo za nezavisnost i osećao sam se drugačije od onih oko sebe. Moj način bavljenja politikom nije bio isti.“
Od Brisela gde je bio na čelu Evropske komisije od 1985. do 1995. godine, Žak Delor je igrao ulogu arhitekte u oblikovanju temelja savremene Evrope.
Ti temelji su: uspostavljanje jedinstvenog tržišta, potpisivanje Šengenskih sporazuma, Jedinstveni evropski akt, pokretanje Erazmus programa razmene studenata, reforma zajedničke poljoprivredne politike, početak Ekonomske i monetarne unije koja će dovesti do stvaranja evra, itd.
U martu 2020. godine pozvao je šefove država i vlada EU na veću solidarnost u vreme kada su se borili oko zajedničkog odgovora na pandemiju Covid-19.
Sa svojim nevladinim organizacijama „Klub svedok“ i „Naša Evropa“ – kasnije „Institut Žak Delor“ sa sedištem u Parizu, Briselu i Berlinu – do kraja se zalagao za jačanje evropskog federalizma, zahtevajući više „odvažnosti“ u vreme Bregzita i napada „populista svih vrsta“.
