Supervizorka u Centru za socijalni rad u Zubinom Potoku, psihološkinja i porodična psihoterapeutkinja, Simona Đurović, ukazuje da je važno da roditelji obrate pažnju na svaku drastičnu promenu u ponašanju i ličnosti svoje dece, jer to može biti znak za uzbunu. Prema njenim rečima, otvoren razgovor sa decom može pomoći roditeljima da na vreme prepoznaju potencijalne probleme sa kojima se deca suočavaju.
Đurović upozorava da nasilje i konflikti u porodici imaju dugoročan negativan uticaj na mentalno zdravlje dece. Prema njenim rečima, takve situacije mogu izazvati anksioznost, depresiju, sklonost ka samopovređivanju, pa čak i zastoj u kognitivnom razvoju deteta. Ipak, naglašava da je moguće amortizovati ove posledice.
„Samo je potrebno što pre ga prekinuti (nasilje) i početi raditi na oporavku“, kaže Đurović.
Govoreći o stavu roditelja prema traženju stručne pomoći, Đurović primećuje pomake, ali ukazuje da i dalje postoji rezervisanost kod nekih roditelja. Ističe da je važno da roditelji prepoznaju svoje predrasude i suoče se s njima, naglašavajući da oni koji traže pomoć za svoju decu nisu slabi, već upravo suprotno.
„Mislim da prvo roditelji treba da osveste svoje lične predrasude. Da se prvo suoče sa tim koju vrstu mitova oni imaju. Najčešće je da ukoliko odvedu dete kod psihologa da će to biti neka potvrda da su oni kao roditelji zakazali, da su oni slabi, nemoćni, da ne umeju da izađu na kraj sa nečim. Ja upravo to odmah demistifikujem na način – da oni koji traže pomoć su, u stvari, najsnažniji.“
Roditelje savetuje da budu aktivni u razgovoru sa decom i da im dozvole da izraze svoja osećanja, uključujući i tugu.
„U našoj kulturi roditelji iz želje da što pre smire dete, ako je tužno, teše ga da ne plače. Ja to zovem ‘zabranom osećanja’. Detetu kao da se zabranjuje da bude tužno, a tuga je, u stvari, zdrava emocija.“
Ova psihološkinja ujedno roditelje podseća da su ključni u formiranju ličnosti njihove dece, te ponavlja da je važno da odvoje vreme za razgovor sa njima.
„Vi ste najznačajnija figura u životu deteta, vi ste neko koga oblikuje njegovo ponašanje, vi ste onaj ko prenosi poruke. Sve što sutra to dete treba ili ne treba da bude, naučiće preko vas. Morate da nađete vreme, jer je vaša odgovornost mnogo veća nego bilo koje druge odrasle osobe sa kojom dete dolazi u dodir.“
Kada je reč o ulozi psihoterapeuta, Đurović ističe da oni nisu tu da rešavaju probleme umesto dece, već da im pruže podršku i pomognu im da samostalno rešavaju svoje izazove.
„Psihoterapet je neka zvezda vodilja, neka vrsta podrške, koja mu može pomoći da nadoknadi neke stvari koje su propuštene u ranom odrastanju, na taj način što dete usmerava da ponovo stekne poverenje i u sebe i u druge“, poručuje psihološkinja Simona Đurović.
Kako savremeni faktori, poput društvenih mreža, utiču na mentalno zdravlje dece i mladih; kako se nositi sa pritiscima i očekivanjima koje društvo postavlja pred mlade; kakva je uloga školskih sistema u promovisanju mentalnog zdravlja među mladima; kako mladi mogu razviti emocionalnu otpornost i samopouzdanje u savremenom svetu, samo su neka od pitanja na koja odgovara psihološkinja Simona Đurović.
