Crna Gora je već zvanično predala Srbiji predsedavanje. Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević rekao je za RTS da je Cefta naše najviše izvozno tržište, a naveo je i koji će biti prioriteti predsedavanja.
Predsedavanje Ceftom je formalna stvar jer se članice rotiraju po azbučnom redu. Međutim, sa druge strane, ipak su od Srbije, kao najveće zemlje članice, velika očekivanja.
Pa jeste, očekivanja su pre svega od kompanija, odnosno od biznisa Srbije i naših članica PKS-a imajući u vidu da je Cefta tržište naše praktično najveće izvozno tržište, uopšte tržište gde plasiramo robu, posle EU. Dakle, jako je veliki obim razmene sa Ceftom.
I tržište sa kojim mi ostvarujemo zavidan suficit. Kakvi su poslednji podaci?
Do novembra meseca tekuće godine, ukupan promet je 5,4 milijarde evra – od toga je 3,9 milijardi izvoz, 1,4 milijarde je uvoz. Znači, dve i nešto milijarde je suficit. Tako da su to značajna sredstva za naše kompanije gde mi zaista ostvarujemo vrlo dobre rezultate, jer smo prepoznati kao kvalitetni, imamo dobru robu, imamo vrlo konkurentnu robu tako da je to tržište značajno i kada bismo uspeli još da neke političke nesuglasice ili nerazumevanja, da ih nazovem najblaže, otklonimo, to tržište bi bilo mnogo značajnije, jer trenutno ima puno barijera.
Mislite pre svega na ponašanje Prištine. Oni su ublažili blokadu zbog štete koju je kosovska privreda trpela. Trenutno je ostala blokada za gotove proizvode. Imamo brojne slučajeve građana kojima se oduzima roba na administrativnim prelazima, privrednicima se uručuju kazne.
U ovom trenutku na snazi je zabrana uvoza gotovih proizvoda iz Srbije, što čini oko 37 posto plasmana robe iz Srbije ka KiM i mi procenjujemo da je do sada negde direktan gubitak, oko 120-130 miliona evra imajući u vidu ako poredimo promet iz prošle godine i promet ove godine, odnosno neostvareni promet ove godine.
Međutim, imate takođe tu i neostvarene plasmane, imate trošak zbog pronalaženja novih partnera, izvoza u treće zemlje i ono što je takođe zanimljiv podatak jeste da sada od tih 37 procenata gotovih proizvoda koje plasiramo na Kosovo, 40 odsto čine međunarodne multinacionalne kompanije. Tako da je u stvari interesantno u stvari, ta jedna mera koja se tiče naravno nas jer te kompanije rade kod nas, stvaraju dodatu vrednost ovde i postoji veliki pritisak i tih međunarodnih kompanija i tih država, odakle one dolaze da se ove mere ukinu.
To samo govori koliko je velika međuzavisnost privreda svih ovih zemalja članica i to je zaista nešto što je značajan sporazum koji u trenutku kada je donet 2006-2007. godine jeste bio jedan veliki iskorak, ali se pokazao, evo posle petnaestak godina, da ima mnogo problema koji ga opterećuju. Mislim da je potrebno neko vreme da bi se našao neki novi iskorak, novi okvir reforma, reorganizacija, kako god hoćete da zovete, da bi potencijali regionalne saradnje bili na najbolji mogući način prepoznati.
Najveća mana Cefte jeste upravo to što se odluke donose jednoglasno, što ne postoji mehanizam za rešavanje sporova i to je upravo ta reorganizacija o kojoj Vi pričate. Srbija kao predsedavajuća pravi agendu, utvrđuje termine sastanaka. Da li se već zna kako će ta agenda izgledati?
Agenda je u suštini određena Cefta sekretarijatom i agendu čine prioriteti koji su utvrđeni i koji nisu ispunjeni – to je pre svega međusobno priznavanje dokumenata kako bi se kompanijama olakšalo poslovanje, mislim pre svega na nalaze laboratorija. Dakle, kada imate nalaz jedne laboratorije, da on praktično važi za celu teritoriju Cefta strana, da ne morate ponovo da radite testiranje. Smanjenje čekanja na graničnim prelazima uvođenjem elektronske razmene dokumenata i proširivanjem, odnosno unapređenjem graničnih prelaza. Infrastrukturni radovi traju, imate neku proceduru, pa sad imamo neko razumevanje.
Međutim, odluke bi mogle mnogo brže da se sprovode u okviru tzv. SID plus – to je elektronska razmena dokumenata iz oblasti carine, sertifikata fito i veterinarskih. Dakle, svi tehnički preduslovi su se stekli da se ti dokumenti tako razmenjuju i krenulo je pilot testiranje.
Međutim, još uvek kompanije moraju da donose fizički na prelaz u papiru dokument i mi očekujemo da će se od sledeće godine pod predsedavanjem Srbije ta stvar otkloniti, da kompanije mogu to da automatski rade samo preko elektronske najave.
I treći prioritet je taj tzv. e-komerc – elektronska trgovina gde imate u stvari da se napravi dogovor oko ovih poštanskih paketa, ta neka geolokacija. Znači, sve stvari koje u suštini ovo sadašnje poslovanje savremeno kroz elektronsku trgovinu učine dostupnom, lakom i jeftinom.
E sad, prioriteti su u suštini odluke koje su usvojene na tehničkim komitetima Cefte do sada, a koje evo već tri godine čekaju političke odluke i to je opterećenje koje postoji i mi bi trebalo da uspemo da prevaziđemo ta politička nesuglasja, pre svega na nivou Prištine i Beograda kako bi se 2024. godine ove odluke odblokirale i kako bi pre svega kompanije i naša ekonomija imali koristi od toga.
Imajući vidu i Plan razvoja za Zapadni Balkan koji je Evropska komisija usvojila koliko će oni posmatrati u okviru Cefte kao preporuku dakle za učešće u planu za Zapadni Balkan?
Pa kada pogledate taj plan , on se u stvari oslanja na stvaranje zajedničkog tržišta na Zapadnom Balkanu, oslanja se na Berlinski proces i na CEFTU kao jedini trgovinski sporazum trenutno važeći. I praktično će se meriti spremnost zemalja da učestvuju i da sarađuju u okviru stvaranja jedinstvenog tržišta na Balkanu. Ceniće se njihova spremnost da mogu da učestvuju u jedinstvenom tržištu EU. Dakle, i ono što je takođe su oni to jasno stavili da neće dozvoliti bilo koja zemlja blokira sve ostale zemlje na tom putu.
