Građani Kosova konačno mogu da putuju bez viza u Šengenski prostor, piše Frankfurter algemajne cajtung. List naglašava da to ipak ne važi za jednu grupu ljudi – kosovske Srbe bez kosovskog pasoša.
„Ako ovaj izuzetak opstane, onda će kosovski Srbi biti jedini Evropljani – ne računajući građane Rusije i Belorusije – kojima je i dalje uskraćena sloboda putovanja u EU“, navodi list.
Kako se podseća, ta „posebna situacija“ nastala je 2009. godine kad su srpski državljani dobili mogućnost bezviznih putovanja.
Tada je Evropska komisija insistirala da se ne pravi razlika među stanovnicima Kosova, pa su tamošnji Srbi, premda srpski građani, mogli da dobiju samo pasoše preko Koordinacione uprave. Sa takvim pasošima se i dalje ne može putovati bez vize.
Priština se opire
„Sada Evropska komisija predlaže da se ukine to posebno pravilo iz 2009. godine. Njega je pregazilo vreme uvođenjem vizne slobode za Kosovo, kažu u Briselu“, piše Frankfurter algemajne.
Tome se, navodi list, protivi vlada Aljbina Kurtija tvrdeći da upravo sada sve više kosovskih Srba poseže za kosovskim pasošem što, kako kažu u Prištini, doprinosi integraciji.
Frankfurtski list pak navodi da je i dalje mali broj Srba koji traže kosovski pasoš. Prošle godine ih je, prema podacima Prištine, bilo 4.350, a godinu pre toga 3.400.
Podseća se na pismo koje je kosovski vicepremijer Besnik Bisljimi pisao u Brisel u novembru, tražeći da kosovski Srbi i dalje ne mogu sa srpskim pasošem da putuju u EU, te podsećajući da oni uvek mogu zatražiti kosovski pasoš.
List navodi reči i jednog neimenovanog kosovskog diplomate koji kaže da Kosovo ne bi molo da preuzme odgovornost za stanovnike koji bi putovali sa srpskim pasošem i počinili neki prekršaj – recimo ostanak duži od 90 dana – ili pak krivično delo. „Možemo preuzeti odgovornost samo za državljane koji putuju sa regularnim kosovskim pasošem“, navodi taj diplomata.
Nejasno kako dalje
List podseća da je u novembru i 21 kosovska nevladina organizacija takođe pisala Evropskoj uniji „koristeći argumente Vlade skoro od reči do reči“.
Na to je, piše list, reagovalo više građanskih inicijativa kosovskih Srba uz „nevericu i razočaranje“. Pitali su se kako organizacije koje su se godinama borile protiv neopravdane izolacije Kosova u Evropi sada traže trajnu izolaciju za deo svojih sugrađana.
„Nejasno je kako će dalje ići stvari“, dodaje Frankfurter algemajne cajtung. „Evropska komisija se drži svog predloga za ukidanje posebnog pravila iz 2009. godine. Kako bi taj predlog bio prihvaćen, moraju da ga odobre članice EU i većina u Evropskom parlamentu. Neizvesno je hoće li se to desiti pre evropskih izbora u junu.“
List ocenjuje da bi do tada još mogla da poraste popularnost kosovskih pasoša među kosovskim Srbima. „Ali, to ništa ne bi govorilo o rastu jačanju stepena identifikacije srpske manjine sa Kosovom“, zaključuje list.
