Podseća se na tenzije koje su izbile u maju na severu Kosova kada su albanski gradonačelnici preuzeli dužnost posle lokalnih izbora koje su kosovski Srbi pretežno bojkotovali. Kako se navodi – u protestima koji su usledili, NATO vojnici su se sukobili sa srpskim demonstrantima na severu, pri čemu su povređene desetine Srba i pripadnika KFOR-a, prenosi Glas Amerike.
U septembru, grupa teško naoružanih srpskih napadača ubila je kosovskog policajaca u Banjskoj, a zatim su pronašli utočište unutar jednog manastira, navodi HRW. Kosovske bezbednosne snage su ubile trojicu pripadnika te grupe a uhapsili najmanje osmoricu, dok je Srbija pojačala vojno prisustvo duž granice sa Kosovom, podseća se u izveštaju.
U izveštaju se razmatra i suđenje bivšem kosovskom predsedniku i premijeru Hašimu Tačiju i trojici bivših visokih zvaničnika OVK pred specijalnim sudom u Hagu. Oni su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti navodno počinjene 1998 i 1999, a sva četvorica su se izjasnila da nisu krivi. Između ostalog, navodi se da je u avgustu bivši član OVK Dritan Gošaj uhapšen u Tirani zato što je otkrio imena pet potencijalnih svedoka koji svedoče pred specijalizovanim većem.
Ističe se i da je specijalno tužilaštvo u julu podiglo dve odvojene otpužnice za ratne zločine protiv dvojice bivših pripadnika srpskih oružanih snaga, kao i optužnicu protiv protiv bivšeg srpskog političara za ratne zločine zbog učešća u ubistvu 19 etničkih Albanaca u selu Ozdrim (kod Peći) u maju 1999.
Što se tiče slobode medija, novinari su i dalje izloženi fizičkim napadima, pretnjama i smetnjama u radu, ocenjuje HRW, navodeći da je Udruženje novinara Kosova od januara do septembra 2023. zabeležilo 50 incidenata protiv novinara, uključujući 16 napada i 22 pretnje. Kao primeri se navode incidenti u Leposaviću tokom tenzija posle lokalnih izbora, kao i u Zvečanu i Severnoj Mitrovici.
Na Kosovu se nastavljaju pretnje i činovi diskriminacije protiv pripadnika LGBT zajedice, navodi američka organizacija, pozivajući se na izveštaje lokalne organizacije CEL. Odgovor vlasti na prijave zlostavljanja nije bio snažan, a CEL redovno dobija pretnje i komentare mržnje na društvenim mrežama.
U domenu ženskih prava, ističe se da je vlada produžila rok za preživele seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu da se registruju i dobiju posebne beneficije. Od 20.000 žrtava silovanja tokom rata, koliko se procenjuje da ih ima, specijalnoj komisiji se prijavilo manje od 2.000 žena, navodi HRW.
Takođe se ukazuje na podatke Kosovske agencije za statistiku da žene čine samo 20% radne snage na Kosovu i da su potrebne nove reforme u toj oblasti. Takođe se ističe da se žrtve nasilja u porodici i dalje suočavaju sa preprekama u pristupu pravdi.
Organizacija za ljudska prava ističe i da se Ujedinjene nacije se nisu izvinile niti platile individualnu odštetu Romima, Aškalijama i Egipćanima – žrtvama trovanja olovom u kontaminiranim kampovima za raseljene osobe kojima je upravljao UNMIK 1999.
