U slučaju Srbije, dodatni uslov za korišćenje sredstava iz plana koji je u novembru predložila Evropska komisija je i primena sporazuma o normalizaciji sa Prištinom.
„Zemlje članice načelno podržavaju predloženi koncept i iznos plana, ali insistiraju na čvrstim uslovima. Zemlje regiona koje ne napreduju ili nazaduju u vladavini prava ne mogu da računaju na dodatna sredstva. Isto važi i za usklađenost sa spoljnom politikom EU“, navode diplomatski izvori.
Zemlje članice su već započele internu raspravu o odobravanju plana za Zapadni Balkan, a konačna odluka bi mogla da bude doneta u februaru, ako do tada bude postignut dogovor o rebalansu budžeta EU, koji je odložen zbog veta Mađarske na finansijsku pomoć Ukrajini.
Belgija, kao predsedavajuća EU, želi da debata o planu za Balkan i razgovori o tome sa Evropskim parlamentom budu završeni pre evropskih izbora u junu, kako primena plana ne bi morala da čeka na formiranje nove evropske administracije, navode izvori u Evropskom savetu.
Plan za rast Zapadnog Balkana vredan je šest milijardi evra, od čega su dve milijarde bespovratna sredstva.
Reč je o dodatnim, novim sredstvima u odnosu na predpristupne IPA fondove koje Srbija i druge zemlje kandidati već imaju na raspolaganju.
Plan Evropske komisije podrazumeva i postepenu integraciju privreda Zapadnog Balkana u sedam sektora zajedničkog tržišta EU već tokom faze pristupanja.
Primenom plana Srbija bi, okvirno, mogla da udvostruči iznos bespovratnih sredstava, koji je trenutno na nivou od oko 200 miliona evra godišnje, ali diplomatski izvori navode da bi postavljeni uslovi, koji već usporavaju pregovore Srbije o članstvu, mogli da uticu i na korišćenje sredstava iz budućeg fonda za rast.
