Iako nije zvanična Nova godina, ona se slavi u balkanskim zemljama kao što su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina (Republika Srpska), Severna Makedonija i pravoslavni delovi Hrvatske. Takođe se slavi u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji.
Zanimljivo je i to da tradicija obeležavanja Julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj (kao Alter Silvester), ali i u nekim delovima Galske zajednice u Škotskoj (Edinburški Am Bothan).
Istorijat
Po narodnim običajima za Srpsku Novu godinu Srbi su se okupljali i igrali narodne igre. Tokom Osmanske vladavine bilo je zabranjeno proslavljanje i poštovanje srpskih tradicija, u početku novogodišnja skupljanja su bila tajna da Osmanlije ne bi doznale, ali kako je vreme prolazilo, iz straha, sve manje su se održavali tako da je vremenom prestao ovaj običaj.
Prema pisanju „Politike“ iz 1939. godine, „kalendarska Nova godina“ je više slavljena u centru Beograda, a pravoslavna je bila „praznik malog čoveka“ na periferiji.
U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca gregorijanski „novi“ kalendar je zvanično prihvaćen Zakonom o izjednačavanju starog i novog kalendara od 10. januara 1919. godine objavljenom u prvom broju Službenih novina Kraljevstva SHS. Ovim Zakonom je predviđeno da u celoj državi 15. januara prestaje da važi „stari“ kalendar i počinje „novi“.
Srpska Nova godina ranije se više dočekivala u sopstvenom domu, gde se pripremala svečana trpeza. Služila se vruća rakija, kuvano vino i krofne.
Javnu proslavu Pravoslavne Nove godine prva je organizovala beogradska „Kasina“, a sledećih godina pridružile su se sve prestoničke kafane, lokali i bioskopi.
Gračanica: Izdvojeno 19.500 evra za doček Nove godine po julijanskom kalendaru
Na ovaj dan obeležavaju se i Obrezanje Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki. Srbi praznik posvećen obrezanju Isusa Hrista nazivaju i Mali Božić, pa se u mnogim krajevima na ovaj dan ponavljaju neki obredi svojstveni praznovanju Hristovog rođenja.
U nekim krajevima se na taj dan spaljuju ostaci badnjaka. Kao što se za Božić mesi pogača česnica, za mali Božić se mesi poseban obredni hleb „vasilica“.
Takođe, veruje se, da na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća i ukućani tokom cele godine imali napretka.
