Govoreći o ovoj Uredbi, Bisljimi je na Fejsbuku napisao da se oslanja na Ustav Kosova.
„Samim tim, u pomenutoj Uredbi nije bilo načina da se ukine upotreba dinara, što nikada ranije nije bilo dozvoljeno. Štaviše, ni dinar ni valute bilo koje druge susedne države uopšte se ne pominju u tekstu ovog pravilnika na 40 strana“, napisao je on.
Bisljimi je istakao da je svako drugo tumačenje netačno i ima za cilj da manipuliše javnim mnjenjem.
„Kao jedini organ koji ima funkciju kreiranja, sprovođenja i nadzora monetarne politike u zemlji, Centralna banka ima zadatak da izradi pravila igre za sve te subjekte, finansijska ili nefinansijska, fizička ili pravna lica. Naravno, u vršenju ovog mandata, Centralna banka je ograničena nizom domaćih i međunarodnih pravnih instrumenata, kao što su Ustav Republike Kosovo, Krivični zakonik, Zakon o Centralnoj banci, Zakon o sprečavanju pranja novca i borbi protiv finansiranja terorizma i mnogih drugih, ali i nizom uredbi, direktiva i odluka Evropskog parlamenta, Evropske komisije, Evropske centralne banke i relevantnih međunarodnih konvencija koje regulišu standarde“, dodao je on.
Bisljimi kaže da je od posebnog značaja određivanje valute koja je dozvoljena za upotrebu u svim bankarskim i nebankarskim transakcijama, „što je u slučaju Kosova samo evro“.
„Svaki od građana Republike Kosovo koji je delovao protivno ovome, bio je u kontinuitetu na strani prekršioca zakona. Izjave koje pokušavaju da dovedu u pitanje autoritet Centralne banke u definisanju ovih pravila, kao što je monopol u korišćenju evra kao jedine valute u opticaju, pored insistiranja na dozvoljavanju, tolerisanju i promovisanju nezakonitosti i neformalnosti, istovremeno pozivaju na poricanje ovlašćenja Centralne banke koja su garantovana Ustavom“, napisao je on i dodao da ovakve izjave imaju za cilj „podrivanje političkog i monetarnog suvereniteta Kosova“.
On je posebno istakao da navedena Uredba nije proizvod političkih pregovora u Briselu i kao takva „nema nikakvog uticaja na završetak procesa normalizacije odnosa između Kosova i našeg severnog suseda“.
Bisljimi kaže da ova Uredba nema mogućnost da utiče ni na smanjenje kupovne moći.
„Jedino što je u velikoj meri smanjeno je ogroman prostor za zloupotrebe u ime socijalne pomoći, praksu koju su usavršili politički agenti u Beogradu, koji su za svaki dinar koji su poslali porodicama srpske zajednice na Kosovu krali pet dinara. Insistiranje da se, i dalje, transfer novca preko državne granice vrši i toleriše na tajan način, u pojedinačnim kesama, a zatim distribuira preko neregistrovanih i nelicenciranih kancelarija, ne samo da liči na ideju iz 19. veka, već ima za cilj da zadrži korist građana u nezakonitosti i stalnoj zavisnosti od istih agenata za nekretnine“, naveo je Bisljimi.
