Učešće na Samitu Zapadnog Balkana u Skoplju u Severnoj Makedoniji, najavili su zvaničnici Srbije, Albanije, Crne Gore, BiH, a prisustvovaće i premijer Kosova Aljbin Kurti.
Samit se održava u danima kada je Priština najavila da će ukinuti upotrebu dinara na teritoriji Kosova.
Evropska komisija traži objašnjenja o odluci Prištine o platnom prometu.
Od Beograda i Prištine se očekuje da do 1. februara, kada je najavljeno uvođenje evra u platni sistem na KiM, izbegavaju nekoordinisane akcije, koje ne idu u prilog normalizaciji odnosa.
Nemanja Starović je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a istakao da je ubeđen da će jedna od veoma važnih tema samita biti i, kako ocenjuje, prilično nerazumna najava Prištine da zabrani promet dinarima na Kosovu.
Namere Prištine su, kaže, sasvim jasne da još jednom pokušaju da ozbiljnom merom da zagorčaju život Srbima koji žive na KiM, odnosno i s njim drugim lojalnim građanima Srbije.
Nema pravnog osnova
„Za tako nešto ne postoje ozbiljni pravni osnovi, jer vidimo da privremene institucije samouprave u Prištini, negde i koriste evro kao valutu, shodno svojim unilateralnim jednostranim odlukama. Ne postoji nikakva vrsta ugovornog aranžmana, bilo s Evropskom centralnom bankom ili s drugim nadležnim organima EU. Vidimo da se radi prosto o nekoj vrsti inercije, budući da su koristili Nemačku marku do 2002. godine, jer evro nije uveden kao zvanična valuta“, pojašnjava državni sekretar.
Shodno tome, naglašava da ne postoji pravni osnov na kome bi oni mogli da zabrane promet srpskom valutom.
Smatra i da bi to bio „par ekselans“ jednostrani potez koji se povlači izvan okvira dijaloga ili procesa dijaloga kojim posreduje Evropska unija, veoma u smislu posledica koje bi mogle da nastanu.
„Mi imamo određena rešenja kako se ovo ne bi desilo, da bude ugrožena isplata penzija, zarada našim sunarodnicima na KiM. Govorimo o najmanje, 90.000 korisnika bilo plata ili penzija, i prosto bez tih finansijskih sredstava opstanak srpskog naroda ne bi bio moguć“, upozorova Starović.
Veruje da će se proaktivnim pristupom predstavnika i najvišeg državnog rukovodstva Srbije naći određena rešenja za veoma veliki problem koji je, kako kaže, još uvek aktuelan, ali se nije još realizovao.
Gde je danas dijalog Beograda i Prištine
Što se tiče samog dijaloga Beograda i Prištine, Starović navodi da je on tamo gde je, nažalost već duže vreme, bezmalo tri godine, od kada je Aljbin Kurti došao na čelo institucija u Prištini.
„Mi nemamo dovoljno jasne naznake kada bi moglo doći do formiranja Zajednice srpskih opština. Ako govorimo i o finansiranju potreba stanovništva, platama, penzijama, o zdravstvu, školstvu, socijalnoj zaštiti, trebalo bi da bude regulisano upravo kroz sistem ZSO. Činjenica da nije formirana još od 2013. godine nas uvodi upravo u ove probleme“, ističe Starović.
Dodatne komplikacije su i to što su još od aprila 2023. godine imamo načelu opština na severu Kosova, potpuno nelegitimne i nelegalne gradonačelnike.
„Upravo s obećanjima koja su dolazila iz pravca Kvinte, da će taj problem biti rešen u relativno kratkom periodu, vidimo da se ne radi o trajnom rešenju. Opstrukcije se vrše svakoga dana, ali opet želim da verujem da će ta situacija negde biti rešena“, očekuje državni sekretar.
