Prevarili su se oni koji su, kada je reč o „svetoj srpskoj zemlji”, verovali njegovim naprednjacima, smatrajući da je odoleo svim pritiscima EU u vezi sa ustavnim integritetom Kosova, južne srpske pokrajine, kako je naziva zvanični Beograd, piše Saša Ljubičić/Slobodna Dalmacija.
Naprotiv, dok se u predizbornoj kampanji digla velika buka o savremenom Obiliću, filijale Komercijalne banke na Kosovu su pale.
Radnicima su uručeni otkazi uz ugovorene otpremnine, a klijentima je rečeno da odu u najbližu kancelariju u Vranju, u Srbiji, koja je, na primer, udaljena više od stotinu kilometara od Gračanice, da im isplate u dinarima.
O čemu se radi? Navodno, u prećutnom dogovoru sa predstavnicima međunarodne zajednice, Priština je proglasila evro za jedinu zvaničnu valutu na teritoriji Republike Kosovo i tako srpski dinar, u kojem plate i penzije iz Beograda dobija dobar deo Srba sa severa Kosova, izbacila iz platnog prometa.
Iako je Evropska komisija zatražila izjašnjavanje od kosovskog premijera Aljbina Kurtija o ovom potezu, Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja, uprkos prigovoru Aleksandra Vučića, upadljivo ćuti.
Svih ovih godina na severu Kosova, najviše u Kosovskoj Mitrovici, a nešto manje u srpskim enklavama širom zemlje, vlada svojevrsna dvojna vlast. Zaposleni u javnim službama i penzioneri srpske nacionalnosti primaju plate i penzije iz Srbije u nacionalnoj valuti te zemlje, iako žive na Kosovu, čije postojanje je osudio veliki deo međunarodne zajednice.
Od sada će svi koji su i dalje finansijski vezani za matičnu državu morati da idu u Srbiju po novac za plate ili penzije. Naime, ono što je Komercijalna banka već uradila na Kosovu, predstoji Poštanskoj štedionici pod kontrolom Beograda, koju Priština primorava da poštuje pravni integritet Kosova i platni sistem utvrđen Ustavom i zakonima te zemlje.
Istovremeno, u toku su još dva procesa kojima Srbija de fakto priznaje Kosovo. Prvi je da se Srbijom mogu slobodno kretati vozila sa registarskim oznakama za zvanični Beograd nepriznate države Kosovo, a drugi da su Srbi poslednjih dana zatrpani zahtevima za izdavanje pasoša Republike Kosovo, jer, zahvaljujući milosti političkog Zapada, svim građanima Kosova nudi bezvizni ulazak u zemlje šengenske granice.
Kako poručuju iz Prištine, Kosovo više nije u kavezu, a njegovi građani mogu slobodno da putuju u Evropsku uniju, što su sa jednakim entuzijazmom dočekali i Albanci i Srbi, pa često zajedno čekaju u dugim redovima da dobiju kosovski pasoš.
Nakon što su Srbi južno od Ibra praktično integrisani u sve institucije Republike Kosovo, jer dobar broj njih ima sva službena dokumenta i prima plate i penzije u evrima, sada je isti proces krenuo i na severu Kosova jer, daleko od svedoka, na to nerado pristaje predsednik Aleksandar Vučić, kome EU zauzvrat, uprkos tome što nije okrenulo leđa Putinu i Rusiji, neće uskratiti sredstva iz pretpristupnih fondova niti uvesti radne vize za Srbe koji rade u zemlje EU.
Centralna banka Kosova je zvanično objavila da će od prvog februara na Kosovu evro biti jedina valuta koja se može koristiti za gotovinske transakcije i u platnom prometu.
Od početka godine stupila je na snagu primena bezviznog režima za građane Kosova za putovanja unutar Šengena, koji omogućava građanima Kosova da putuju unutar ovih zemalja bez viza do 90 dana u bilo kojem razdoblju od 180 dana.
Vlada Kosova usvojila je odluku kojom se odobrava ukidanje obaveznih nalepnica na registarskim tablicama vozila registrovanih u Srbiji, a od početka godine u Srbiju mogu da ulaze automobili sa kosovskim tablicama, iako Beograd formalno ne priznaje postojanje Republike Kosova.
Formalno ne priznaje, ali očigledno, korak po korak, prihvata stvarno stanje stvari.
