U periodu kada je Kosovo zahvatila bezbednosna kriza, posebno na severu Kosova a što je dodatno narušilo odnose Srba i Albanaca, dve organizacije na Kosovu, jedna srpska i jedna albanska sproveli su zajednički projekat o pomirenju ovih zajednica. Sproveden je u šest opština južno od Ibra, a napravljeni su tek početni koraci ka pomirenju.
„S obzirom na okolnosti mislim da smo uspeli da ostvarimo neki rezultat, da dovedemo ljude, zajedno im pomognemo da izgrade određene kapacitete kroz različite obuke i treninge, ali da ih podržimo u nekim malim lokalnim inicijativama. Ipak, plašim se da ako se politička klima pogorša, ona je na niskom nivou trenutno, mislim da neće biti mnogo prostora za dalju saradnju“, kaže Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative.
„Ono o čemu smo danas govorili je koliko je važno da se osnovni nivo, nivo zajednice kombinuje sa političkim nivoom da bi rezultirali pomirenjem. Mislim da je to formula za uspeh. Ima mnogo volje i potencijala na nivou zajednica, ali nam treba snažnije političko vođstvo i više poruke pomirenja od političkih lidera da bi mogli da imamo više saradnje na nivou zajednica“, ističe Ramadan Iljazi iz Kosovskog centra za bezbednosne studije.
Uzicaj retorike i odluka Vlade
Osim bezbednosne situacije, na odnose dva naroda na Kosovu utiču i odluke Vlade Kosova, a posebno zapaljiva retorika koja se može čuti od predstavnika vlasti u Beogradu i Prištini.
„Moram da napomenem da razlčite odluke iz prethonog perioda koje je donela Kosovska vlada fokusiraću se na odluku Centralne banke Kosova o ukidanju platnog prometa što može potencijalno da ima ozbiljne posledice po život srpske zajednice na Kosovu ali i generalno cele kosovske ekonomije kao i odnosa kosovskih institucija i srpskog stanovsništva. Ako bi predupredili takve odluke i radili na alternativnijim merama možda bi okolnosti bile drugačije“, kaže Jovana Radosavljević.
Sličnog je mišljenja i Jelena Bulatović iz Centra manjinske zajednice iz Gračanice.
„Pored svih političkih dešavanja mogli smo videti da je došlo do neke barijere između mladih i da se svako iz svoje zajednice plaši da stupi u kontakt sa mladima iz suprotne zajednice zbog toga što smatraju da će biti osuđeni od strane svoje zajednice i da politički uticaj koji se vrši nad njima menja i njihovo mišljenje i stav“, kaže Jelena.
Potrebni veliki napori i „Kuća prijateljstva“
U Vladi Kosova su svesni da je potrebno uložiti mnogo napora da bi do izgradnje poverenja među zajednicama došlo, pa su u tom smislu svesni i svoje odgovornosti.
„ Svi napori mogući, maksimalni, i opet ni to ne bi bilo dovoljno, verovatno. Šta hoću da kažem… Taj je proces izgrađivanja poverenja i suživota to nikad ne staje, uvek se nadograđuje, uvek može nešto bolje, uvek može nešto dalje. 1.46 Ti napori moraju da budu u kontinuitetu. Ko može imati taj kontinuitet, to su institucije, pre svega, bilo centralne, bilo lokalne, bilo međunarodne“, ističe ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić.
Rašić veruje da bi do toga dovelo i otvaranje „Kuće prijateljstva“. Projekat je u početnoj fazi, kaže on, a počeće najpre u opštini Gnjilane. Namera je da se one pokrenu u sedam regiona na Kosovu.
„Za prvu opštinu, prvi region trebalo nam je nešto da taj nivo tolerancije bude mnogo normalniji nego što bi bio na drugim mestima i iz mog iskustva i saznanja gnjilanski region jeste u ovom momentu najpoželjniji ili najtolerantniji, ljudi se mnogo lakše razumeju i zbog toga mislim da će tamo verovatno u narednih mesec i po ili dva biti obavljen poziv sa jasnim uputstvima ko i kako može aplicirati.
„Mladi žele normalan život“
Postoje i verovanja da ima šanse za bolju saradnju, pre svega među mladima.
„Uvek sam verovala i verujem da postoji šansa, dobra šansa za to. Zato što ja sam videla da ljudi dolaze zajedno, nemaju problem, pogotovo kada vam dođu mladi ljudi, oni samo žele da žive normalnim životom. Svi smo mi toliko umorni oko cele ove situacije, mi samo želimo da živimo normalan život. Više je nego što treba politika umešana u naše živote i zato ljudi ne žive onako kako bi želeli da žive. Ako bi politka bila u skladu sa stavovima ljudi, sve bi bilo dobro“, kazala je Aferdita Suljaj iz Community building Mitrovica.
„Pomirenje može doći među mladima iz različitih zajednica a specijalno između mladih iz srpske i albanske zajendice ali kroz promociju kulture i rešavanje zajedničkih problema, zajendički problemi mogu biti zaštita životne sredine, nasilje nad devojkama i ženama, postoji takođe i spajanje između ruralnih i urbanih sredina“, ističe Jelena Bulatović.
Tokom poslednje dve decenije bilo je više pokušaja uspostavljanja boljih odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu, sve uz posredovanje i finansijsku podršku međunarodne zajednice. Međutim, do sada nije bilo previše rezultata. Saradnja postoji uglavnom između predstavnicima civilnog društva, a vidljivi su i pojedini primeri uspostavljanja trgovinskih odnosa ali unutar Kosova.
