Na debati u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta je poručeno da će i usaglašavanje sa spoljnom politikom EU biti jedan od uslova za dodelu finansijskih sredstava zemljama regiona.
„Parlament je u više navrata naglašavao važnost čvrstog uslovljavanja u svim pretpristupnim fondovima, koje treba da bude podržano koherentnim, doslednim i transparentnim okvirom kontrole i rezultata“, poručio je predsednik Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta, Dejvid Mekalister.
On je naglasio da „mora biti jasno da zemlje koje nazaduju ili stagniraju sa osnovnim vrednostima i ne usklađuju se sa spoljnom politikom EU, ne mogu biti kvalifikovane za dodatno finansiranje“.
Region Zapadnog Balkana ima na raspolaganju šest milijardi evra iz Fonda za rast EU.
Direktor direktorata za proširenje Evropske komisije Gert Kupman je upozorio da će tek nakon što se utvrdi da su reforme sprovedene, doći do oslobađanja finansijskih sredstava.
„Svaka država“, kako je objasnio, „imaće poseban koverat“.
Takođe, postoji i povratni instrument, prema kojem Evropska komisija ima pravo da zatraži natrag sredstva ukoliko se dokaže da su ista ilegalno iskorišćena.
Šest zemalja regiona mora imati akcione planove za reforme i njihovo ispunjenje će se procenjivati dva puta godišnje.
Preduslovi za finansiranje povezani su sa demokratijom, vladavinom prava i ljudskim pravima.
Napredak u dijalogu preduslov za Srbiju i Kosovo
Međutim, Srbija i Kosovo imaju i dodatni preduslov, koji se odnosi na napredak u dijalogu.
„Srbija i Kosovo bi morali da ispune određene uslove da bi se konstruktivno angažovali na normalizaciji svojih odnosa“, navodi Kupman.
„Drugim rečima“, precizirao je Kupman, „ako jedna od dve zemlje ne napreduje, druga neće biti sputana, pod uslovom da napreduje sa svojim reformama“.
„Cilj je udvostručiti ekonomiju regiona u narednoj deceniji“
Prema podacima Evropske komisije, polovina sredstava iz Plana rasta za zemlje Zapadnog Balkana će ići za investicije, jer postojeća sredstva koja su na raspolaganju nisu dovoljna za generisanje odgovarajućih investicija.
Ostatak ide direktno u kase zemalja za finansiranje nekih od neophodnih reformi.
Cilj ovog fonda, kako je rekao Kupman, jeste da se ekonomija regiona udvostruči u narednih deset godina.
„Bez značajnog ekonomskog rasta, region Zapadnog Balkana neće moći da napreduje u postizanju ciljeva za evrointegracije“, naglasio je.
Visoki zvaničnik Evropske komisije je pojasnio da će deo finansijskih sredstava iz ovog fonda biti dodeljen zemljama regiona kao bespovratna pomoć, a deo će biti u vidu povoljnih kredita.
Kupman je kazao da su ovi krediti neophodni jer zemlje regiona nemaju mogućnost da obezbede kredite po povoljnim uslovima na međunarodnom tržištu.
