Nemački ministar odbrane, posle Prištine, danas boravi u Beogradu. Kazao je da će Nemačka u aprilu povećati svoj kontingent vojnika u sastavu KFOR-a sa 70 na 250.
„Ovaj važan region u srcu Evrope, nedaleko od Nemačke, zahteva našu pažnju. Da budemo jasni: želimo da doprinesemo stabilizaciji u regionu. Želimo da podržimo region i, u perspektivi, da blisko pratimo njegov put ka Evropskoj uniji“, rekao je.
Iako potvrđuje da je situacija u Bosni i Hercegovini i na Kosovu uglavnom trenutno mirna, naglašava da je na Kosovu ona i dalje podložna „kratkoročnim eskalacijama“, što je pokazala protekla godina.
„Ali i u Bosni i Hercegovini situacija može da eskalira zbog provokativne retorike i provokativnih poteza pojedinih političara. Stoga zajedno sa našim partnerima pomno pratimo situaciju i u stanju smo da brzo reagujemo, što smo i pokazali krajem prošle godine“, dodao je on.
Situaciju u regionu ocenjuje kao složenu, ponekad napetu zbog „različitih, duboko ukorenjenih i delimično istorijskih sukoba“.
O odnosima zvaničnog Beograda i Prištine, Pistorijus govori kao o dvema nezavisnim zemljama:
„Odnos između dve zemlje se razvija sporo. Dijalog o normalizaciji pod okriljem EU nastavlja da daje nove impulse ali, nažalost, ne postiže trajni iskorak. Napredak je često blokiran usled duboko ukorenjenog nepoverenja“, naveo je on.
Smatra da je to razumljivo sa jedne strane s obzirom na to da još uvek nisu zarasli svi ožiljci prošlosti.
„S druge strane, napredak se ne može postići bez međusobnog zbližavanja i poverenja. Po mom mišljenju, normalizacija odnosa je prvi korak ka pozitivnoj budućnosti. Kao i u svakom sukobu, nikad nije samo jedna strana kriva. Obe strane treba da preispitaju svoje dosadašnje zacementirane pozicije. Jasno stavljam do znanja svima sa kojima razgovaram na svom putovanju da provokacije nikada nisu od pomoći. Radi se o tome da sve strane naprave iskorak i pošalju vidljive znake spremnosti za kompromis“, izjavio je on.
O dinaru: Sukobila se dva gledišta
Za Blic je govorio i o trenutno najaktuelnijoj temi – praktičnom ukidanju dinarskog platnog prometa na Kosovu, a primenom Uredbe Centralne banke Kosova o valuti.
„Ovde su se sukobila dva gledišta: s jedne strane, uredba predstavlja primenu Kosovskog ustava, a sa druge strane, srpski ustav predviđa dinar kao jedino sredstvo plaćanja. Jasno mi je da srpski deo stanovništva, posebno na severu Kosova, i dalje zavisi od upotrebe srpskog dinara“, naveo je.
Za promenu je potrebno vreme, dodao je.
„I to vreme treba sebi dati, kako bi se dijalogom došlo do rešenja. Mislim da i ovaj konflikt treba rešavati za pregovaračkim stolom u okviru mirovnog dijaloga koji vodi EU. Do tada se mora izbeći eskalacija zbog ishitrenog delovanja“, zaključio je nemački ministar odbrane u intervjuu za Blic.
