„Zamislite paralelu gde se ispred carinskog inspektora pojavljuje kamion sa ozloglašenom robom široke potrošnje, od strane pojedinaca koji se predstavljaju u ime nepostojećih firmi, a tvrde da robu šalju firmi, koja takođe nigde nije navedena u zvaničnim državnim registrima. Sve to sa nadom da će na taj način uspeti da izmanipulišu, a zatim i alarmiraju sve one koji se s pravom angažuju da obezbede nastavak podrške određenim kategorijama na Kosovu. To dovoljno govori o stepenu nezavisnosti glavne institucije koja vodi „monetarnu politiku“ Srbije“, ističe Bisljimi.
Prethodno je Narodna banka Srbije saopštila da je novac koji je iz Srbije poslala na Kosovo za isplate plata, penzija i socijalnih davanja vraćen sa Jarinja jer kosovske vlasti nisu odobrile njegov ulazak.
Novac je, kako su naveli, trebala da preuzme britanska licencirana firma koja inače distribuira novac NBS za srpske sredine na Kosovu.
Međutim, Bisljimi kaže da ovakav postupak NBS predstavlja jednostrani korak Srbiji, usmeren na „flagrantno narušavanje funkcionisanja institucija Republike Kosovo“, što, kako kaže, ima za cilj stvaranje veštačkih tenzija.
Ističe da Kosovo ima volju i radi na tome da pomogne u pronalaženju mehanizma koji će obezbediti da se sredstva legalno šalju krajnjim korisnicima, i to u roku što je pre moguće.
Napominje takođe da je Centralna banka Kosova uspostavila precizna pravila koja određuju ko i kako ima pravo da uvozi evro i druge valute na Kosovo.
Prema uredbi CBK napominje on, to mogu da urade samo bankarske i nebankarske finansijske institucije licencirane od strane Centralne banke za obavljanje delatnosti finansijskog bankarstva i tek nakon davanja licence i posebnog pismenog ovlašćenja od strane Centralne banke.
