To je, na osnovu prepisa nadziranih razgovora, utvrdilo raspravno veće koje sudi Tačiju, Seljimiju, Kadriju Veseljiju i Jakupu Krasnićiju, optuženim za ratne zločine na Kosovu u Albaniji, 1998-99. godine
Iako je tužilaštvo tražilo dodatne mere nadzora i ograničenja poseta, veće sudije Čarlsa Smita odlučilo je da Seljimija i Tačija upozori da će „oštro“ reagovati ako još jednom obelodane poverljive podatke sa suđenja neovlašćenim osobama.
U odluci, sudije su podvukle da je objavljivanje poverljivih informacija krivično delo, ali nisu ulazile u odlučivanje da li su optuženi imali nužnu nameru da ga počine.
Posetiocima, među kojima su bili i članovi njihovih porodica, Seljimi i Tači su, od jula do oktobra prošle godine, preneli informacije o svedocima koji su, uz zaštitu identiteta, iskaze dali na zatvorenim sednicama.
O četvorici svedoka, sa posetiocima je razgovarao Seljimi, dok je Tači pred „dva člana porodice“ pomenuo podatke o jednom zaštićenom svedoku.
Branioci su, u pisanom podnesku, tvrdili da Tači „nije namerno“ otkrio ko je zaštićeni svedok, a Seljimijeve reči su, po njegovim zastupnicima, bile pogrešno protumačene.
Seljimija i Tačija, sudsko veće je upozorilo na „obavezu da ne otkrivaju poverljive informacije sa suđenja“ i da o njima ne uopšte ne razgovaraju sa posetiocima.
Prošlog novembra, sud je privremeno zabranio sve posete četvorici optuženih pošto je tužilaštvo utvrdilo da su, tokom poseta, odavali identitet zaštićenih svedoka i slali im poruke preko posetilaca.
Sudije su, potom, naložile „aktivni nadzor“, odnosno snimanje, svih poseta, izuzev advokatskih.
Kako su tužioci naveli u podnesku minulog novembra, Tači, Veselji i Seljimi su, preko posetilaca, slali poruke svedocima da odustanu ili da ublaže iskaze.
Jedan od svedoka rekao je tužiocima da mu je preneta poruka, „po direktnoj instrukciji Tačija i Veseljija“, datoj posetiocima, da se „povuče ili da ublaži iskaz“ i to „za dobro Kosova“.
Slične poruke dobili su i drugi svedoci optužbe.
Uz dozvolu sudije, tužioci su potom prisluškivali razgovore optuženih sa posetiocima i došli do dokaza da su oni podvrgavali svedoke pritisku i ometali sud.
U prisluškivanim razgovorima, Tači je jednom svedoku poručo da „umanjuje svoju vezu s Glavnim štabom OVK“ – kako bi „izašao odavde kao heroj, a ne kao osramoćen“.
Istog svedoka, starešinu OVK, Tači je, preko posetioca, instruisao da kaže da „nije dobijao naređenja od GŠ“, da su saopštenja tog štaba bila „propaganda“.
Tog svedoka, Tači je pozvao da tvrdi da je „glavni“ u OVK bio Adem Demaći, tadašnji politički predstavnik te paravojske u Prištini.
Drugom svedoku, Tači je, u prisluškivanom razgovoru sa posetiocem, poručio da „umanjuje njegovu ulogu“ u zlodelima iz optužnice i da govori „ne znam“ i „ne sećam se“.
Tači je posetiocima u pritvoru „pokazivao ili predavao“ ranije izjave svedoka, uz uputstvo da svedoci te iskaze naknadno pred tužiocima „isprave“ i „poboljšaju“.
Jedan od posetilaca rekao je Tačiju da se već sreo s dva svedoka, a potom su razmatrali „najbolji način da se priđe“ drugima.
Nastavak haškog procesa Tačiju i saoptuženima zakazan je za 20. februar.
Od početka suđenja, 3. aprila, iskaz je dalo 45 svedoka optužbe, skoro svi iza zatvorenih vrata.
Sud je više puta utvrdio da na Kosovu vlada „raširena klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka“.
Članovi GŠ OVK, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK širom Kosova i u Albaniji, tokom 1998-99. godine.
Od približno 407 pritvorenika koje su prebijali, mučili i zlostavljali, vojnici OVK ubili su, po optužnici, najmanje 98 osoba, od marta 1998. do septembra 1999. godine
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje dve tačke i ubistva takođe dve tačke.
