Kako se navodi u objavi na sajtu Specijalizovanizh veća Kosova, pošto su se i Tači i trenutno jedan od Tačijevih kobranilaca Luka Mišetić složili da će Mišetic naslediti Kihoa, panel je pozvao Sekretarijat suda da preduzme sve neophodne korake i imenuje Mišetića za Tačijevog glavnog branioca što pre.
Istovremeno, odobreno je i povlačenje Tačijevog kobranioca Džoa Ridera, dok je sekretaru naloženo da odluči o zatraženom povlačenju i tri pravna saradnika i pet članova tima za podršku.
Kako se navodi, pretresno veće je razmotrilo i zahtev Kihoa za plaćanje troškova od strane Specijalizovanih veća tokom prelaznog perioda, odnosno nakon imenovanja novog branioca i dodalo da bi sekretar mogao da izda nalog Kihou da nastavi s radom ili da pruži pomoć braniocu koji će ga zameniti (na period do 45 dana).
„Ali, pošto novi branilac još uvek nije imenovan i pošto sekretar nije izdao takav nalog Kihou, panel je zaključio da je taj zahtev u ovom trenutku preuranjen i stoga ga je odbacio“, navodi se u saopštenju.
Krajem januara advokati Gregori Kiho i Džo Rider i njihovi pravni timovi podneli su zahtev za povlačenje sa slučaja Hašima Tačija pred Specijalnim sudom u Hagu, zbog „neispunjavanja obaveza bivšeg predsednika Kosova i lidera OVK“ prema njima, kao i da je Tači „razumno upozoren“ da će tražiti raskid ugovora ukoliko obaveza ne bude ispunjena.
Tada se oglasilo i Ministarstvo pravde Kosova i saopštilo da je od 2020. godine iz budžeta plaćena pravna odbrana bivšeg lidera OVK Hašima Tačija više od tri i po miliona evra.
Nakon što su Tačijevi advokati odustali od slučaja, uz obrazloženje da nisu plaćeni, ministarstvo na čelu sa Aljbuljenom Hadžiju saopštilo je da su obaveze prema advokatu Luki Mišetiću ispunjene, u skladu sa Uputstvom i Sporazumom, prenosi Koha.
U Hagu je u toku suđenje bivšim vođama OVK Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, u slučaju nazvanom „Tači i drugi“ koji su optuženi za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje i ubistva.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i ratni zločini.
OVK je tokom 1998. i 1999. godine izvršila brojne zločine, ubistva i otmice nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu prihvatili da budu njeni pomagači ili pripadnici.
