Kažem da je sve to lepo, ali ne u mom slučaju i slučaju moga naroda. Kroz istoriju smo se mi, Romi, mnogo opekli i propatili. O nama još uvek nema detljanih infomacija koliko nas je nestalo u Velikom ratu, ali ni u Drugom sveskom ratu.
Čudna je istorija, a kažu da se ponavlja. Za nas postoje selektivna prava, za nas nema celine, nama daju ono što ostane ili ono što nekome nije zanimljivo.
E, to su ljudska prava sa gledišta Roma i romskog naroda. Kada treba da se zaposlimo, onda kažu da nismo dovoljno kvalifikovani. Kada imamo kvalifikacije, onda su mesta popunjena. Možemo da pevamo ili da budemo zabavljači. Polako nam i to uzimaju.
Ali, neka, možda mi Romi nismo toliko materijalno bogati, međutim, duhovno smo jako bogati – samo nam uzimajte.
No, nama i nisu potrebna prava Roma. Mi tražimo ljudska prava. Da li je mnogo to što tražimo od vas?
No, hajde da nastavimo da pričamo o pravima. Ovde, na Kosovu, postoji floskula kada govorimo o tome da je na papiru sve izvrsno, ali da je u relnosti problem. Da su zakoni i prava idealni, ali da imamo problem sa implementacijom.
Houston, we have a problem! Malo nas ima, a i dalje imamo ozbiljne pobleme. To su problemi infrastrukture, obrazovanja.
Neki put problema ima puno, ali je malo rešenja.
Nije do nas, nije da ne želimo da hodamo asfaltom, imao osvetljene ulice, živimo normalno kao sav ostali svet. Ali…
Hajde da pričamo zašto su (ljudska) prava važna.
Prvo, garantuju osnovna prava i slobode pojedinca, poput prava na život, slobode izražavanja, prava na pravično suđenje, itd. Ova prava čine osnovu za pravedno i demokratsko društvo. A nama, Romima, ovo je važno, jer kada nam se oduzme sloboda, ali ne ova sloboda o kooj vi ne-Romi govorite…
Nama je sloboda osmeh i pravo da se radujemo, da ne brinemo puno za sutra, pravo na dostojanstvo, to dostojanstvo koju su nam delimično oduzeli u Holokaustu, Jasenovcu ili na Sajmištu. Tada su pokušali da nam uskrate pravo na dostojan život.
Često govorim da nisu mogli da nas unište u tim zloglasnim kampovima smrti, neće ni sada ovim novim, modernim metodama, gde ti jednom rukom daje koru hleba, a drugom ti udara šamar. Eto, mi to tako gledamo.
U ovom ludilu demokratije i ljudskih prava o kojima danas tone međunarodnih konvencija govore, nama, Romima je stalo do istih, da se borimo i govorimo o tome.
Ali, takođe se često pitamo da li ovo još jedna šarena laža. Kažu da su u laži kratke noge. Tako da od 1999. nama govore o pravima, o integraciji, govore o tome kako će sutra biti bolje…
I jeste bolje. Evo, najavljuju proleće usred februara meseca.
Za nas je to nada, to je nada da ćemo lakše izaći iz ove tmurne zime, tmurnog vremena o kome se i danas govori, o pravima zajednice i pravima na život.
Na samom kraju – dok je ljudi, biće i prava. Biće i nas da govorimo i borimo se za dostojanstven život kroz koji možemo koračati podignutih glava.
