Kada se Stoltenberg povuče u oktobru, njegov naslednik preuzeće dužnost u ključnom trenutku, sa zadatkom da održi podršku članica NATO za skupu odbranu Ukrajine od ruske invazije i da se istovremeno čuva se od bilo kakve eskalacije koja bi uvukla alijansu u direktan rat sa Rusijom.
„Predsednik Džo Bajden snažno podržava kandidaturu premijera Rutea za sledećeg generalnog sekretara NATO. On duboko razume važnost alijanse, prirodni je lider i komunikator i njegovo vođstvo bi dobro poslužilo u ovom kritičnom trenutku”, rekao je jedan američki zvaničnik, prenosi Glas Amerike.
U zavisnosti od ishoda predsedničkih izbora u SAD, sledeći šef NATO će, možda, morati da se suoči sa drugim mandatom Donalda Trampa, koji je ranije ovog meseca izazvao žestoke kritike zapadnih zvaničnika zbog dovođenja u pitanje njegove posvećenosti odbrani saveznika ako bude ponovo izabran.
Rute je proteklog vikenda pozvao evropske lidere da „prestanu da kukaju i prigovaraju“ zbog Trampa i da se umesto toga usredsrede na ono što bi mogli da urade da ojačaju odbranu i pomognu Ukrajini.
Podržavajući Rutea, britanski Forin ofis je rekao da je on veoma poštovana ličnost u NATO sa ozbiljnim odbrambenim i bezbednosnim akreditivima i neko ko će osigurati da vojni savez ostane jak i spreman za eventualnu potrebu da se brani.
Visoki francuski zvaničnik rekao je da je Pariz takođe podržao Rutea, dodajući da je predsednik Emanuel Makron pristalica imenovanja Holanđanina na tu funkciju, a portparol nemačke vlade je naveo da Rutea podržava i kancelar Olaf Šolc.
Javna podrška Vašingtona, koji ima vodeću ulogu u savezu, i tri velike evropske nacije stavljaju Rutea u ulogu favorita, ali jedan visoki diplomata je upozorio da dogovor još nije postignut i da bi mogao da se pojavi i neki drugi kandidat.
Lideri NATO se imenuju konsenzusom.
Estonska premijerka Kaja Kalas i letonski ministar inostranih poslova Krisjanis Karins takođe su nagovestili da su zainteresovani za funkciju generalnog sekretara NATO, ali za sada nisu zvanično predstavljeni kao kandidati.
