Protest je organizovan u ime pobune protiv režima i uređivačke politike tadašnje Televizije Beograd koja je bila neobjektivna, ratnohuškačka i puna optužbi i uvreda na račun opozicije.
Ta televizija je nazivana „TV Basilja“ jer je bila isključivo u službi propagande Miloševićevog režima, a učenici protesta su tražili smene njenih čelnih ljudi.
Na demonstracijama je, po tadašnjim procenama, bilo oko 100.000 ljudi koji su tražili smenu generalnog direktora televizije Dušana Mitevića i urednika Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova.
Zabrana mitinga, jake snage policije, upotreba suzavca, vodenih topova, gumene, ali i bojeve municije, prebijanje demonstranata… bili su načini na koji se Miloševićev režim obračunavao s neistomišljenicima.
Nazivali su pristalice opozicije „snagama haosa i bezumlja“ i na njihov račun izricali i niz drugih uvreda.
U sukobu demonstranata i policije, po navodima medija, bilo je povređeno više od 200 ljudi, a stradali su Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović.
Uhapšen je predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, a zabranjen je rad Televizije Studio B i Radija B92.
Kao odgovor na represiju, 10. marta studenti su krenuli iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi i tako je, po navodima hroničara, počela „plišana revolucija“.
Posle nekoliko dana protesta zahtevi studenata su usvojeni, rukovodstvo televizije je smenjeno, a Drašković je pušten iz zatvora.
Takođe, ministar policije Radmilo Bogdanović podneo je ostavku, a Radio B92 i Studio B su nastavili rad.
