Postavka, na kojoj je izloženo 20 radova, predstavlja primer muzeološke obrade masovnih zločina počinjenih od strane albanskih kvislinga nad civilnim srpskim i jevrejskim stanovništvom na području Kosova i Metohije u razdoblju Drugog svetskog rata. Predstavljene su dokumentarne fotografije iz zbirki i fondova Muzeja žrtava genocida, Arhiva Jugoslavije, Vojnog i Etnografskog muzeja.
Direktor Gradskog muzeja Vladimir Antić poželeo je dobrodošlicu posetiocima i rekao da je saradnja Gradskog muzeja i Muzeja žrtava genocida izuzetna.
Otvorena je i izložba Gradskog muzeja sa takođe 20 radova, pod nazivom “Raspeto Kosovo i Metohija”, na kojoj su predstavljenje reprodukcije i digitalno obrađene fotografije, koje prikazuju razaranje verskih objekata srpske kulturne baštine u periodu od 1999. do 2004. godine.
Kustos Gradskog muzeja Ivana Milutinović kazala je da čast ugostiti prijatelje iz Muzeja žrtava genocida i istakla da je 17. mart datum koji je veoma bitan a ujedno i veoma težak za sve pravoslavce, podsetivši na uništene spomenike kulture.
“Gradski muzej već godinama pribavlja artefakte, kako bi obogatio svoj fundus i dostigao nivo muzeja koji je bio pre 1999. godine. U cilju edukacije i čuvanja od zaborava, muzej pretežno obeležava istorijske teme. Pogrom, 17. mart 2004. godine izdvaja se kao veoma bitan a ujedno i veoma težak za ceo pravoslavni narod. Kada su albanski ekstremisti tri dana otvoreno napadali srpsko civilno stanovništvo, procenjuje se da je više od 4.000 ljudi izgnano iz svojih domova a uništeno je preko 19 spomenika kulture prve kategorije. Uništeno je više od 10.000 fresaka, ikona i mnogih drugih crkvenih relikvija, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji” rekla je Milutinović
Više o samom istorijatu i muzejima kao institicuji, govorio je istoričar Jovan Aleksić, koji je rekao da je Muzej žrtava genocida jedina institucija takve vrste, koja je jedina, ne samo u Srbiji već i u ovom delu Evrope.
“To je institucija koja sistematski i naučno-istraživački izučava genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima. Gradski muzej u Kosovskoj Mitrovici je nažalost jedini preostali srpski muzej na prostoru Kosova i Metohije. Iako ovaj događaj ima tužnu konotaciju, on me ustvari raduje jer na jedan specifičan način uspostavlja kontakt između ove dve institucije kulture i daje mi nadu da ćemo se i mi istoričari, češće okupljati i zajedno izučavati istorijske tokove. Pred nama je istorijski važna izložba Nenada Antonijevića, koja nam donosi jedan mračan odraz Drugog svetskog rata na prostoru Kosova i Metohije” rekao je Aleksić.
Autor izložbe Nenad Antonijević je prisutne upoznao sa detaljima, idejom i realizacijom izložbe. Između ostalog rekao je da je izložbe da objektivno i celovito prikaže stradanja civilnog srpskog i jevrejskog stanovništva na području Kosova i Metohije u periodu italijanske i nemačke okupacije u kontekstu ratnog stanja i drugih dešavanja u Drugom svetskom ratu.
“Izložba nosi takav naziv jer ona nažalost pokazuje da najveći broj tih zločinaca, pre svega nad Srbima i Jevrejima, Romima i ostalima, od strane albanskih kvislinga uz pomoć okupatora, koji su tada okupirali Jugoslaviju, pokazuje jednu tendenciju koja je dovela do toga da mi ne izvlačimo pouke iz prošlosti, što bi trebali, i da se zločini ponavljaju” rekao je autor izložbe.
Prisutnima se obratio i kustos Muzeja žrtava genocida u Beogradu Bojan Arbutina, autor više stručnih radova koji obuhvataju zločine u bivšoj Jugoslaviji u 20. i 21. veku. On je posetioce upoznao sa istorijom Muzeja žrtava genocida.
“Muzej žrtva genodica je svojim proučavanjem i radom stekao status jedne od najznačajnijih ustanova kulture u Srbiji. Poslednjih nekoliko godina, muzej je svojim radom na prikupljanju dokaza o zločinima iz Drugog svetskog rata, uspeo da privuče brojne mlade ljude koji su našli posao i koji svakog dana vredno rade” rekao je Argutina.
Predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica Ivan Zaporožac rekao je da se ideja o održavanju izložbe ovakvog tipa rodila pre četiri meseca, na iniciranje direktora Muzeja žrtava genocida Dejana Ristića, a na obostrano zadovoljstvo.
“Stvorila se ideja da obeležavanje 17. marta počne ovom izložbom i da baš to bude ovde. Na svakom drugom skupu rekao bih da mi je čast i zadovoljstvo što smo ovde. Zadovoljstvo i jeste što kroz neko istorijsko sećanje možemo da vidimo šta se sve dešavalo našem narodu na prostoru Kosova i Metohije. Mešaju se emocije tuge, a rekao bih i inata, ljutnje ali i želje da nastavimo da živimo ovde, jer kada vidimo šta je sve naš narod preživeo, koliko je muke i patnje bilo kroz vekove i koliko sličnosti ima vreme Drugog svetskog rata, i svi istorijski događaji koje su istoričari spomenuli, možemo slobodno da kažemo da se istorija ponavlja” rekao je Zaporožac i dodao da će nastaviti da čuvaju kulturu i istoriju.
Izložba je realizovana u saradnji Muzeja žrtava genocida i Gradskog muzeja u Kosovskoj Mitrovici, a prethodno je već predstavljena u Kruševcu, Paraćinu i Trebinju.
Sutra u 12 časova biće održano autorsko vođenje izložbe. Zainteresovani izložbu mogu pogledati u narednih 30 dana.
